Ronald Hatchett, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Tokom današnjeg nastavka suđenja Radovanu Karadžiću sudnicom su prodefilovala čak četiri svedoka odbrane. Prvo je obavljeno unakrsno ispitivanje američkog oficira i profesora Ronalda Hačeta/Ronald Hatchett, koji je nakon posete Palama zajedno sa kolegama iz Fondacije "Lord Bajron/Byron" u septembru 1994. godine ostao impresioniran Karadžićevim mirovnjačkim opredeljenjem.

Svedok je u unakrsnom ispitivanju rekao da zna za brojne zločine u BiH, ali da nije siguran u kojoj meri je za njih odgovoran Karadžić jer je imao utisak da je vojska bosanskih Srba bila entitet za sebe, van političke kontrole. Tužilac Tiger/Tieger je na to suočio svedoka sa dokazima o tome da se Karadžić nakon zauzimanja Zvornika u proleće 1992. godine sastao sa lokalnim čelnicima koji su ga izvestili "da su bili aktivni u izbacivanju Muslimana" i da planiraju okolna sela da nasele "srpskom decom". Profesor Hačet odgovara da o tome ništa ne zna.

Inače, predsednik Fondacije "Lord Bajron" je američki Srbin Srđa Trifković, poznat po nacionalističkim stavovima, a tužilac je izdvojio nekoliko njegovih izjava u kojima Haški tribunal poredi sa Staljinovim pravosuđem i ukazuje na opasnost od stvaranja "zelene transverzale" na Balkanu, odnosno teritorijalnog povezivanja muslimanskih zemalja i entiteta. Pored toga, drugi članovi te fondacije karakterišu BiH kao "kamen temeljac evropskog Islamistana". Hačet kaže da on nije nužno delio stavove kolega iz fondacije.

Usledio je iskaz britanskog oficira Vera Hejsa/Vere Hayes, koji je u proleće 1993. godine kao načelnik štaba Unprofor u BiH učestvovao u pregovorima o demilitarizaciji Srebrenice. Kaže da je nakon potpisivanja sporazuma u enklavi video naoružanog Nasera Orića, što je bilo kršenje sporazuma. Nakon njega, iskaz je dao zaštićeni svedok "KW-571" o kome se zna samo da je radio istragu jednog od dva artiljerijska udara na sarajevsku pijacu Markale. Čulo se i da mu je to "prvi i poslednji" takav angažman i da je pre toga prošao "dvodnevnu obuku" za analizu kratera. Najveći deo njegovog iskaza protekao je na zasedanju zatvorenom za javnost.

Naredni svedok "KW-554" je negirao srpsku odgovornost za udare na Markale, kao i Karadžićevu umešanost u srebrenički genocid. Sve to, međutim, na osnovu izvora koje nije lako identifikovati. Svedok je Kanađanin i 1995. godine je bio obaveštajni oficir Unprofora u Zagrebu gde se, tvrdi, "verovalo" da su Muslimani odgovorni za neke od najtežih artiljerijskih napada na Sarajevo, među kojima su i udari na Markale. Tvrdi i da je po povratku u Kanadu imao uvid u obaveštajne dokumente te zemlje iz kojih se ne može zaključiti da je Karadžić znao za masovna pogubljenja u Srebrenici u julu 1995. godine.

Tužiteljica Vest/West je uoči unakrsnog ispitivanja navela da o pomenutim obaveštajnim dokumentima neće postavljati pitanja budući da u njih nije imala uvid, a svedok tvrdi da ih ne poseduje i da o njima govori samo po sećanju. Zatim se osvrnula na tvrdnju svedoka "da je čuo" da je bomba na Markale u februaru 1994. godine izbačena sa prozora zgrade nadomak tržnice i da mu je jedan američki vojnik rekao da poseduje fotografiju čoveka koji baca bombu.

U unakrsnom ispitivanju se, međutim, ispravio navodeći da "ne zna zašto je rekao da je za fotografiju samo čuo" a zapravo ju je i video, doduše, iz ruke nepoznatog američkog vojnika i sa udaljenosti od najmanje tri metra. Iznenađena tužiteljica je pitala kolika je ta fotografija bila, a kada je svedok rekao "normalnih dimenzija", još začuđenije ga je pitala da li je išta mogao da vidi. "Pa on je to vrlo brzo pokazao, tako da nisam jasno mogao razabrati šta je na njoj", mirno je odgovorio kanadski oficir. Konačno, tužiteljica je ukazala da je trenutak izbacivanje bombe sa prozora na pijacu morao biti snimljen sa zemlje, što znači da su "i fotograf i fotoaparat morali preživeti eksploziju u kojoj je ubijeno 66 a ranjeno preko 140 ljudi". Ne pokazujući da u tome vidi išta čudno, svedok je odgovorio: "Da, to je tako".