U jednoj od najoriginalnijih teorija o prvom napadu na pijacu Markale, zaštićeni svedok Karadžićeve odbrane tvrdio da je Unprofor nakon udara došao do podataka da su granatu ispalili mudžahedini pokušavajući da pogode Jevreje koji su baš tada napuštali grad, ali su promašili i pogodili tržnicu. U unakrsnom ispitivanju priznao da nikada nije video mudžahedine u Sarajevu

Suprotno tvrdnjama pojedinih svedoka odbrane Radovana Karadžića po kojima je pijaca Markale 5. februara 1994. godine pogođena granatom bačenom sa prozora obližnje zgrade, bivši pripadnik britanskog bataljona Unprofora u BiH pretpostavlja da je ona ispaljena iz minobacača, ali iz neposredne blizine. Svedočio je pod pseudonimom KW-570 i sa merama zaštite lika i izmene glasa, a u izjavi timu odbrane je iz svog ugla opisao šta se događalo dok je boravio u Sarajevu od januara do juna 1994. godine.

U sažetku tog dokumenta koji je optuženi pročitao u sudnici se navodi da su vlasti BiH, krivicu za udare na Sarajevo prebacivale na Srbe da bi protiv njih izdejstvovali međunarodnu vojnu intervenciju. Jedan od incidenata u kojima su bosanski Srbi nepravedno optuženi je, po njemu, prvi napad na tržnicu Markale kada je ubijeno 66 a ranjeno više od 140 ljudi. Tvrdi da su u vezi sa incidentom stvari "malo sumnjive" i da je "svet okrivio Srbe bez dokaza".

Prva sumnjiva stvar, po britanskom vojniku, je činjenica da je prilikom napada ispaljena samo jedna granata, a vojska bosanskih Srba je, kaže, obično ispaljivala više artiljerijskih mina za kratko vreme. Drugo, nakon incidenta on i drugi pripadnici Unprofora nisu našli gelere, zbog čega sumnja da su dokazi ekspresno uklonjeni sa lica mesta. I, treće, on smatra da je zbog zgrada koje okružuju tržnicu let granate morao imati visoku putanju, što znači da je ispaljena iz neposredne blizine.

Zbog svega navedenog, svedok smatra da su Srbi nepravedno okrivljeni, nudeći jedno od najoriginalnijih objašnjenja incidenta na Markalama do sada. Kaže da je Unprofor nakon udara došao do podataka da su granatu ispalili mudžahedini pokušavajući da pogode Jevreje koji su baš tada napuštali Sarajevo, ali su promašili i pogodili pijacu.

Nakon čitanja sažetka i uvođenja izjave u dokaze, Karadžić svedoku nije postavljao dodatna pitanja pa je odmah počelo unakrsno ispitivanje od strane tužiteljice Edžerton/Edgerton. Ona je sugerisala da je na Markale ispaljena samo jedna granata, jer je na snazi bio prekid vatre zbog čega je generalno bilo manje artiljerijskih udara, kao i da je pre dolaska tima Unprofora već urađena istraga zbog čega su geleri uklonjeni, ali da postoje dokazi da je pronađen stabilizator granate. Ukazala je i da je još jedan pripadnik Unprofora – Džon Rasel/John Rusell – nakon incidenta zaključio da je mina, s obzirom na "okomitost" pada, ispaljena iz blizine, ali da je u iskazu na Karadžićevom suđenju priznao da je pogrešno primenio tablice gađanja.

Svedok je uglavnom odgovarao da ne može da komentariše pomenute sugestije, ali je priznao da on i drugi pripadnici Unprofora nikada nisu videli mudžahedine u i oko Sarajeva, što potkopava tvrdnju da su oni pogodili Markale. "Iskreno, nije nas ni zanimalo ko je ispalio granatu, bilo nam je važno da se incident iskoristi u svrhu okončanja ludila u gradu", rekao je on.

Mada je za danas prvobitno planiran iskaz još jednog svedoka, on će se u sudnici pojaviti iduće sedmice, kada se očekuje i svedočenje bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića, koji je pred Tribunalom pravosnažno osuđen na 29 godina zatvora zbog zločina nad građanima Sarajeva U Hag će biti privremeno prebačen iz estonskog zatvora gde služi kaznu.

Dijeljenje sadržaja