Oficir saobraćajne službe Glavnog štaba VRS svedočeći u odbranu Ljubiše Beare na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, poriče bilo kakvu povezanost sa srebreničkom operacijom VRS i "evakuacijom civila iz Potočara" u julu 1995., za šta je, tvrdi, saznao iz medija


Željko Kerkez je u vreme pada Srebrenice bio načelnik odeljenja saobraćajne službe pri Glavnom štabu VRS a njegova zaduženja su, kako je rekao, podrazumevala "organizovanje transporta i planiranje upotrebe vozila na nivou Glavnog štaba". Pre nego što je kao svedok odbrane Ljubiše Beare dao iskaz na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, veće mu je ukazalo na pravo da ne odgovara na pitanja za koja smatra da ga mogu inkriminisati.

Kerkez je u glavnom ispitivanju rekao da je za pad srebreničke enklave i evakuaciju civila "saznao iz medija" pa se 13. jula uputio u Potočare da proveri da li je potrebna neka pomoć i "treba li nešto od transporta". Tamo je video je kako se "žene, deca i starci sa torbama" ukrcavaju u autobuse i šlepere, pod nadzorom "civilne policije, vojske i međunarodnih snaga" ali nije, tvrdi, video nikoga od oficira iz Glavnog štaba VRS. Načelnik saobraćajnog odeljenja Drinskog korpusa mu je potvrdio da je obezbeđeno dovoljno vozila i da nije potrebna nikakva pomoć, pa je Kerkez istog dana krenuo nazad u Han Pijesak.

Na putu ka Bratuncu kod Konjević Polja, kako je opisao, video je grupe vojnika muslimanske vojske koji su "izlazili iz šume, sami ili u pratnji vojnika VRS". Uočio je i da je jedan broj Bošnjaka okupljen na obližnjem fudbalskom igralištu na čijem je ulazu stajalo "punkt za prihvatanje i evidenciju" razoružanih vojnika. Nije međutim proveravao o čemu se radi, budući da, kako je rekao, "nije prepoznao nikog od starešina".

U unakrsnom ispitivanju Kerkez je poricao da je kao načelnik saobraćajnog odeljenja Glavnog štaba VRS mogao znati za izdavanje više hiljada litara goriva, o čemu mu je tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey predočio dokumente VRS. Nije takođe mogao da potvrdi ni navode iz dokumenata koji su ukazivali da je vojsci RS gorivo dostavljala i Vojska Jugoslavije. "Moj je zadatak bio da znam odakle i dokle treba prevesti gorivo, a ne ko ga obezbeđuje", rekao je Kerkez.

Svedok je ponovio da nema nikakvih saznanja kako su nabavljeni autobusi za "evakuaciju civila iz Potočara", tvrdeći da njegova služba tih dana nije dobila nikakve zahteve za obezbeđenje bilo koje vrste vozila. Tužilac je pokušao da osveži svedokovo pamćenje predočavajući mu zvaničan zahtev za dodatna vozila i gorivo koji je njegovoj saobraćajnoj službi upućen 12. jula kao i transkript presretnutog telefonskog razgovora od istog dana u kojem Kerkez u razgovoru sa nepoznatom osobom govori o šleperima i autobusima koji treba da krenu ka Bratuncu. "Ne sećam se ni razgovora ni zadatka koji se u njemu pominje", kratko je rekao Kerkez.

Dijeljenje sadržaja