Milan Conjar, svjedok na suđenju Goranu Hadžiću

Iskazima dvojice preživelih, tužilaštvo je na suđenju Goranu Hadžiću nastavilo izvođenje dokaza o masakru 21 Hrvata u miniranompolju deteline na izlazu iz Lovasa, 17. oktobra 1991. godine. Prvi svedok, Milan Conjar, je u tom incidentu izgubio brata dok je sam, nekim čudom, ostao nepovređen. Bez ozleda je prošao i drugi svedok koji je iskaz dao pod pseudonimom GH 095 ali bez drugih zaštitnih mera. U vreme incidenta, Hadžić je bio premijer SAO Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.

Milan Conjar je u kratkom ispitivanju opisao granatiranje Lovasa i lokalne katoličke crkve pre nego što su 10. oktobra 1991. srpske snage - sastavljene od paravojske i redovnih jedinica JNA - ušle u selo. Nakon toga je komandir policijske stanice Milan Devčić naložio da se svedok sa bratom i drugim meštanima javi na radnu obavezu. Kako je rekao, prinudni radnici su u početku bili plaćeni "danom života duže" a kasnije su dobili bonove u vrednosti jedne sveće. "Gospodar života i smrti" u Lovasu je bio Ljuban Devetak, koji je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

Conjar je u nekoliko rečenica opisao noć 17. na 18. oktobar, koju je proveo u dvorištu zgrade lokalne poljoprivredne zadruge, gde je sa drugim Hrvatima iz Lovasa prošao kroz nešto što se "teško moglo opisati rečima". Stražari su maltretirali zarobljenike koji su morali da prođu kroz špalir gde su ih tukli metalnim šipkama, palicama i navojima hidrauličnih cevi. Ko padne, rekao je Conjar, dobio bi najviše batina jer bi se oko njega sjatili svi i tukli ga.

Na sličan način je tu noć opisao i svedok sa pseudonimom GH 095. On je po nalogu

Devetka, 17. oktobra 1991. "išao dobovati" kako bi pozvao dečake i muškarce starosti od 18 do 55 godina da se okupe "radi dogovora oko obavljanja određenih poslova". "Dečki iz Valjeva", iz Srbije, koje je opisao kao "pravu vojsku", stasite muškarce u maslinastim uniformama, su ih potom pretresli i uveli u dvorište zadruge u kojem se okupilo oko 70 ljudi.

Nakon noći premlaćivanja, Devetak i zapovednik "Valjevaca" sa nadimkom Bokser su izdvojili pedesetak ljudi koje su u dve kolone odveli do obližnjeg polja. Tamo su im naredili da nogom "razgrću" detelinu kako bi videli da li je polje minirano. Neko je uzviknuo "žica", rekao je svedok, nakon čega se čula detonacija. Ljudi su instinktivno polegali, počela je pucnjava i čulo se "fijukanje i zujanje" metaka. Masakr je prekinut dolaskom oficira JNA koji je naložio da se ranjenici voze kod doktora a preživeli vrate u selo. Mada su "Valjevci" tvrdili da su polje minirale "ustaše", to jest Hrvati, oficir je rekao da su mine postavljene kad je JNA ušla u selo. Od eksplozija mina i rafalne paljbe poginula je 21 osoba čija se imena navode u dodatku optužnice protiv Hadžića.

Pre iskaza GH 095, branilac Živanović je unakrsno ispitivao svedoka Conjara koji je rekao da su ljudi, po dolasku do polja sa detelinom poređani jedan do drugog kao i da je jedan od meštana, Ivica Kraljević rekao da će prvi ući u polje nakon čega je aktivirana mina. Na pitanje branioca da li je Kraljević "sam odlučio da uđe u polje ili ga je neko gurnuo" svedok je zapanjeno odgovorio pitanjem "ko još sam odlučuje kad mu prete puškom".