Opisujući događaje koji su usledili nakon ubistva 28 Hrvata i Mađara u policijskoj stanici u Dalju 4. oktobra 1991., zaštićeni svedok optužbe na suđenju Goranu Hadžiću rekao da je na skupu više stotina pripadnika Teritorijalne odbrane postavljeno pitanje "zašto je Dalj okrvavljen" i ko je to učinio, nakon čega se pojavio Arkan i rekao: "Ja sam odgovoran i ko mi šta može"

Suđenje bivšem političkom lideru krajinskih Srba Goranu Hadžiću nastavljeno je danas svedočenjem o incidentu koji se u noći između 4. i 5. oktobra 1991. godine dogodio u Dalju, kada je u policijskoj stanici ubijeno 28 nesrpskih zatočenika. Iskaz je uz mere zaštite lika i izmene glasa dao svedok optužbe sa pseudonimom GH-093. Zaštitne mere isprva nisu bile planirane, ali je svedok to zahtevao po dolasku u Hag jer, kako je tužilac saopštio, strahuje da bi njemu i njegovoj porodici mogli nauditi ljudi koje je pominjao u izjavi datoj haškim istražiteljima.

Sažetak izjave nije pročitan tako da je preostalo da se iz delova iskaza koji su bili otvoreni za javnost sklapa mozaik o pomenutom incidentu. Svedok je Srbin iz Dalja i iz iskaza se moglo naslutiti da je u vreme ubistva 28 muškaraca imao veze sa lokalnim "teritorijalcima" i policijom. U optužnici protiv Hadžića i tužiočevom predraspravnom podnesku se navodi da je krajem septembra ili početkom oktobra 1991. godine grupa Hrvata i Mađara prvo zatočena u Domu kulture, a zatim su prebačeni u policijsku stanicu u Dalju. Po dolasku komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, bezbednjaka Teritorijalne odbrane Dalja Milorada Starčevića i 20 arkanovaca u policijsku stanicu, zatočenici su uveče 4. oktobra 1991. godine brutalno pretučeni, a njih 28 je ubijeno. Tela su kasnije bačena u Dunav. U to vreme, Goran Hadžić je bio premijer takozvane SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.

Opisujući događaje koji su usledili, svedok je rekao da se nekoliko dana nakon incidenta na pijačnom trgu u Dalju okupilo 500-600 "teritorijalaca" ogorčenih zbog ubistva svojih sugrađana. Tom prilikom je, tvrdi, postavljeno pitanje: "Zašto je Dalj okrvavljen, a nisu ga okrvavili Daljci već neko sa strane?" Nedugo zatim na trgu se u kišnoj jakni i sa zoljom o ramenu pojavio Arkan i rekao: "Ja sam to napravio i ko mi šta može". Prisutni su se, opisao je svedok, samo "utišali" i niko nije smeo ništa da mu kaže. U izjavi haškim istražiteljima, svedok je rekao da je policijsku stanicu u Dalju nekoliko dana pre ubistva zajedno sa Arkanom posetio i Goran Hadžić.

To je otprilike sve što se danas moglo čuti od svedoka GH-093 u glavnom ispitivanju. Unakrsno ispitivanje od strane branioca Gosnela/Gosnell bilo je skoro u potpunosti zatvoreno za javnost.

Iskaz narednog svedoka optužbe bio je još tajnovitiji, a u sudnici čak nije saopšten ni pseudonim pod kojim se vodi u sudskim spisima. Svedočio je, inače, bez zaštite lika i izmene glasa, ali sa zaštićenim identitetom. Izjava koju je dao istražiteljima usvojena je u dokaze, sažetak ponovo nije pročitan, potom je usledilo nekoliko pitanja tužiteljice Birsej/Birsay iz kojih se moglo naslutiti da njegov iskaz ima veze sa incidentom od 4. i 5. oktobra 1991. godine koji je pominjao i prethodni svedok, ali ništa više od toga. Budući da takav autistični pristup sve više liči na pravilo a ne izuzetak, Hadžićevo suđenje, barem što se javnosti tiče, polako gubi smisao.

Dijeljenje sadržaja