Stojan Džino, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Stojan Džino je od marta do maja 1992. godineučestvovao u noćnim stražama u selu Bojnik u opštini Rajlovac. U sažetku njegove izjave timu odbrane koji je Karadžić pročitao, navodi se da su se Muslimani u Ahatovićima naoružavali, a Srbi pokretali inicijative za obnavljanje poverenja. S tim se, kaže, prestalo nakon napada Muslimana na Krstac 29. maja 1992. godine. Tvrdi da je 2. juna došlo do okršaja u Ahatovhićima kada je "nekoliko Muslimana zarobljeno, a neki ubijeni". Međutim, u zoni borbenih operacija u kojima je on bio, "nije bilo nečasnih aktivnosti" odnosno ubijanja, maltretiranja i silovanja, jer su se pripadnici njegove jedinice rukovodili Ženevskim konvencijama prilikom postupanja sa zatvorenicima. Iz džepa je izvadio brošuricu sa Ženevskim konvencijama za koju tvrdi da je dobio od starešina na samom početku rata.

Odgovarajući na pitanja tužioca Džino je potvrdio da se naokolo "pričalo" kako je stotine žena dece i muškaraca iz Ahatovića zatvoreno na nekoliko lokacija u Rajlovcu, ali kaže da "ne zna detalje o tome". Na primedbu tužioca da su svi Muslimani iz Ahatovića uklonjeni, Džino je odgovorio da je "neko uklonjen, a neko dobrovoljno otišao", kao i da mu je žao "ako je istina" da su neki od njih pretučeni na smrt i držani u nehumanim uslovima.

Nasuprot svedokovim navodima da mu niko nikada nije naredio da zauzme Ahatoviće, već da se radilo o odbrambenoj akciji zbog minobacačkog napada iz sela, tužilac Gejnor/Gaynor mu je izneo tezu tužilaštva o tim događajima. Srpsko preuzimanje Ahatovića je, po tužilaštvu, bilo "deo plana koordiniranog na najvišem nivou s ciljem da se svi Muslimani i Hrvati odstrane iz srpske opštine Rajlovac". Svedok se, međutim, nije s tim saglasio, tvrdeći da se srpska opština Rajlovac izdvojila iz opštine Novo Sarajevo isključivo iz ekonomskih razloga.

Drugi današnji svedok odbrane bio je Predrag Trapara, komandir jedne od četa Prve sarajevske mehanizovane brigade. Karadžić je, po običaju, pročitao sažetak njegove izjave u kojem se navodi se da je septembra 1991. godine video naoružavanje Muslimana i Juku Prazinu koji je sa svojom paravojskom patrolirao na brdu Mojmilo. Svedok je, kaže, imao informacije o zloupotrebi civilnih objekata u vojne svrhe na bosanskoj strani. Karadžić je od Trapare tražio da pojasni incident sa policijom iz oktobra 1991. godine. Prema Trapari jedne noći ga je probudio rođak Ignjatije i pozvao da pomogne da utovari nešto u kamion, ali, kaže, da nije znao o čemu je reč. Kada ih je policija zaustavila otkrio je da se radi o oružju i municiji. Proveo je blizu mesec dana u pritvoru i pred vojnim sudom je osuđen na uslovnu kaznu.