Bivši pripadnik vojske bosanskih Srba tvrdi da su Srbi bili u "unutrašnjem i spoljašnjem" okruženju oko Sarajeva, da bi se tokom iskaza donekle korigovao, rekao da je srpska vojska bila "u velikom poluokruženju" i konačno zaključio da je "svako svakog držao u okruženju"

Bivši načelnik artiljerije Prve sarajevske motorizovane brigade Savo Simić zatvorio je ovonedeljno izvođenje dokaza odbrane Radovana Karadžića.

U izjavi timu odbrane, čiji je sažetak Karadžić pročitao, Simić navodi da je vojska bosanskih Srba oko Sarajeva uvek vodila defanzivne akcije, nije imala nameru da teroriše civile, a njegova jedinica je više puta pohvaljivana zbog discipline. Po Simićevom mišljenju granata koja je 12. jula 1993. godine ubila 13 civila dok su stajali u redu za vodu na Dobrinji ispaljena je iz sektora Butmir koji je bio pod muslimanskom kontrolom. Isto važi i za granatu koja je 22. januara 1994. godine pogodila grupu dece na sankanju na Alipašinom polju.

U vezi sa tri granate koje su 4. februara 1994. godine pogodile civile na Dobrinji, dok su u ulici Oslobodilaca Sarajeva delili humanitarnu pomoć, svedok tvrdi da su srpski položaji bili pod stalnim nadzorom Unprofora i da se sa njih nije moglo pucati. U opisu tog incidenta u optužnici se navodi da je poginulo osam, a ranjeno bar 18 ljudi. Svedok još "odgovorno tvrdi" da nijedna modifikovana avio bomba nikad nije lansirana iz zone odgovornosti njegove brigade, negirajući da su odatle ispaljene avio bombe koje su 24. maja 1995. godine u ulicama Safeta Zajke i Majdanskoj ubile četvoro i ranile jedanaest civila.

Nakon što je detaljno obradio sistem izveštavanja i hijerarhijske odnose unutar Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK), tužilac Alan Tiger/Tieger se osvrnuo na deo svedokove izjave u kojem tvrdi da je "SRK bio u dvostrukom okruženju u Sarajevu – unutrašnjem i spoljašnjem". Svedok je delimično promenio iskaz tvrdeći da se ustvari nije radilo o "tipičnom okruženju, već jednom velikom poluokruženju". Na mapi je označio položaje Ilidžanske brigade kao primer unutrašnjeg okruženja Srba u Sarajevu, dok je prisustvo jedinica Hrvatskog veća odbrane kao Kiseljaku i Visokom označio kao primer spoljašnje okruženosti srpske vojske.

Svedok je odbio je da se saglasi sa tezom tužioca da je "činjenica" da je VRS smatrala da je Sarajevo pod blokadom i da je stalno naglašavala da mora tako ostati. Tužilac mu je, zato, predočio nekoliko dokumenata SRK u kojima se insistira na "upornom zadržavanju Sarajeva pod blokadom" i sprečavanju deblokade. U jednom od dokumenata čak stoji da je potrebno položaje oko Sarajeva "utvrditi žičanom i betonskom ogradom čime bi se pojačalo uverenje da se zaista nalaze u blokadi tj. logoru".

Simić je uporno ponavljao da je VRS bila u poluokruženju i da bi "bilo pogubno" da je Prvi korpus probio linije i spojio se sa drugimjedinicama Armije BiH. Zaključio je, konačno, da je "svako svakog držao u okruženju". Simićev iskaz se nastavlja sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja