Još dva svedoka odbrane Radovana Karadžića negiraju da je 5. februara 1994. godine granata koja je pogodila pijacu Markale ispaljena sa srpskih položaja. Ukrajinski potpukovnik Moroz kaže da je mu je jedan Rus rekao da se radilo o podmetnutoj specijalnoj napravi, dok bivši oficir VRS tvrdi da su Srbi tog dana poštovali primirje

Kao i prethodna četiri, današnji svedoci odbrane Radovana Karadžića - ukrajinski potpukovnik Sergej/Sergey Moroz i major VRS Milorad Džida – negirali su da je minobacačka granata koja je 5. februara 1994. godine izazvala pokolj na sarajevskoj tržnici Markale ispaljena sa srpskih pozicija.

Moroz je od oktobra 1993. godine dvanaest meseci zapovedao sektorom inženjerije Ukrajinskog bataljona UNPROFOR, a o svojim saznanjima o granatiranju pijace svedočio je i na suđenju Stanislavu Galiću. Tvrdi da mu je mesec dana nakon masakra ruski oficir Rumjancev, koji je učestvovao u jednoj od istraga UN, rekao da eksploziju nije izazvala minobacačka granata ispaljena sa srpskih položaja, već je na pijacu "podmetnuta specijalna eksplozivna naprava".

Tužiteljica je, međutim, Morozu prikazala izveštaj istražnog tima Unprofora sa potpisom Rumjanceva u kojem stoji da je eksploziju uzrokovala minobacačka granata od 120mm koja je eksplodirala neposredno iznad zemlje, a govori se i o putanji granate. Na njene primedbe da je teško shvatiti zašto bi mu Rumjancev govorio sasvim suprotno od onog što je pisao u izveštaju, svedok je potvrdio da ostaje pri stavu da mu je rečeno to što tvrdi. Kako je Rumjancev preminuo 2001. godine, Veće neće moći da proveri istinitost Morozovih navoda.

Drugi današnji svedok, Milorad Džida, je u vreme masakra na Markalama bio zamenik komandanta bataljona pod čijom su kontrolom bili minobacački položaji na Mrkovićima i Debelom brdu, odakle je po tužilaštvu ispaljena kobna granata. Džida u izjavi tvrdi da su na oba položaja bila po tri minobacača iz kojih je samo uzvraćano na napade, ali nikad nije pucano na civile. Poštovali su svaki prekid vatre, dok su ga, tvrdi, Muslimani stalno kršili. Mešovita komisija sastavljena od pripadnika UNPROFOR i VRS je, kaže, obišla njegove položaje jutro nakon što su granatirane Markale i zaključila da odatle nije pucano.

U unakrsnom ispitivanju Džida je korigovao broj minobacača i potvrdio da ih je bilo ukupno osam, a ne šest. Tužiteljica mu je pokazala zapisnik sa sastanka oficira VRS Radoslava Cvetkovića sa predstavnicima UNPROFOR od 13. februara, na kojem Cvetković tvrdi da je "iz razgovora saznao" da sa srpskih pozicija nisu ispaljene granate. Na istom se sastanku, takođe, iščuđavao zašto se UN "toliko interesuju za jednu granatu kad su prethodne godine ispalili oko 40.000". Cvetković je tom prilikom pozvao UNPROFOR da obiđe mesta za koja sumnja da je sa njih ispaljena granata. Na pitanje nije li je čudno da on ne zna za obilazak položaja VRS za koji svedok tvrdi da je obavljen dan nakon napada, Džida je odgovorio da je Cvetković "trebalo to da zna".

Osporavajući svedokove tvrdnje da je UNPROFOR kontrolisao njegove položaje svakih sedam do četrnaest dana, tužiteljica je predočila izveštaj vojnih posmatrača UN iz februara 1994. godine u kojem se navodi da im u prethodna četiri meseca nije omogućen pristup minobacačkim pozicijama VRS. Džida je, međutim, ostao pri izjavi da je u januaru 1994. godine lično vodio posmatrače u obilazak Mrkovića i Debelog brda.

Dijeljenje sadržaja