Home
RASPRAVA O ŽALBI GENERALA PERIŠIĆA
Odbrana i tužilaštvo odgovarali na sudijska pitanje da li je kadrovska, logistička i materijalna pomoć koju je Perišić pružio vojskama hrvatskih i bosanskih Srba bila "konkretno usmerena" na pomaganje i podržavanje zločina ili je "samo" podržavala njihove ratne napore
Odbrana i optužba su danas razmenili argumente o žalbi Momčila Perišića na presudu kojom je u septembru 2011. godine, većinom glasova sudija David i Pikar/Picard, proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici kao i za propust da kazni naredbodavce raketnih napada na Zagreb i osuđen na 27 godina zatvora. Značajan deo argumentacije odbrane zasniva se na izdvojenom mišljenju predsedavajućeg sudije Molotoa koji je ostao u manjini smatrajući da Perišića treba osloboditi po svim optužbama za pomaganje i podržavanje.
Po odbrani, da bi postojalo to krivično delo neophodno je dokazati "konkretnu usmerenost" i "znatan uticaj pomoći" na pomaganje, ohrabrivanje ili moralno podržavanje činjenja zločina. Većina u Pretresnom veću je zaključila da za postojanje odgovornosti nije neophodno da je pomoć konkretno usmerena na činjenje zločina a takav stav, ukazuje odbrana, povlači odgovornost američkih, francuskih ili britanskih državnih i vojnih zvaničnika za zločine stranih vojski kojima su pomagali u Sudanu, Kongu ili Libiji.
Branilac je, dalje, ukazao da "nema dokaza" da je pomoć koju je Perišić pružao vojskama bosanskih i hrvatskih Srba bila usmerena na činjenje zločina. Po odbrani, VRS je "imala pravo da se bori" i oslanjala se na pomoć SRJ i njene vojske kako bi "vodila rat". Pružena pomoć je, tvrdi branilac, podržavala ratne napore ali nije bila konkretno usmerena na počinjenje zločina koji su bili rezultat "loše prakse i lošeg rukovođenja i komandovanja".
Branilac Stefan Burgonj/Stephane Bourgogne je naglasio da Perišić nije imao ni pravna ni faktička ovlašćenja da izdaje naređenja ili kažnjava pripadnike 40. kadrovskog centra VJ odnosno SVK koji su izvršili napad na Zagreb u maju 1995. Mada je "uveren u nevinost" Perišića, branilac Novak Lukić je pozvao sudije da, ako potvrde nalaze prvostepene presude, uzmu u obzir olakšavajuće okolnosti i umanje izrečenu kaznu.
Tužilaštvo je u odgovoru na argumente odbrane naglasilo da Perišić nije proglašen krivim zbog ratnih napora već zato što je pomoć koju je pružao VRS imala znatan uticaj na činjenje zločina u Sarajevu i Srebrenici. Ta vojska je, rekla je tužiteljica Goj/Goy, "zavisila od pomoći" koja je bila " ključna" za činjenje zločina. Na pitanje sudije Merona, tužiteljica je odgovorila da je Perišić - mada nije mogao da zaustavi pomoć Beograda VRS - tu pomoć "institucionalizovao" iako je bio "svestan namere da se čine zločini".
Tužiteljica se, potom, osvrnula na odredbu Rimskog statuta stalnog Međunarodnog krivičnog suda po kojoj "je uslov za pomaganje i podržavanje da osoba deluje s namerom da počini zločin". Po tužilaštvu, ta odredba je rezultat kompromisa država članica koje nisu mogle da se dogovore da li je za odgovornost dovoljno samo znanje da se zločini čine ili je neophodna i namera za činjenje zločina.
Pozivajući se na dva naređenja koja je Perišić izdao pripadnicima SVK, krajem 1994. i u martu 1995. godine, tužilaštvo je tvrdilo da je optuženi imao efektivnu kontrolu i mogućnost da zapoveda i kažnjava pripadnike te vojske. Optužba je, na kraju, pozvala sudije da potvrde izrečenu kaznu od 27 godina zatvora.
Na kraju rasprave, veću se obratio Perišić pitajući se kako njegova odgovornost može da bude utvrđena van razumne sumnje ako je predsedavajući sudija Moloto izrazio sumnju u osuđujuću presudu. Perišić je takođe rekao da "svet nije zabranio vođenje rata" i pozvao je Žalbeno veće da razmisli o posledicama konačne presude u njegovom predmetu na načelnike Generalštaba vojski drugih država koje trenutno pomažu ratove u svetu. Takođe je rekao da je "branio svoju državu od uvlačenja u rat" i da su njegovi postupci bili "u funkciji sprečavanja prelivanja rata"u SRJ.
Veće u kojem su pored sudije Merona, još i sudije Ađius/Agius, Daćun/Daqun, Ramaroson i Vaz će konačnu presudu doneti "u dogledno vreme".Vezani izvještaji
TV Tribunal 562
"REČE MI JEDAN RUS…": Karadžićeve alternativne teorije masakra na Markalama
VARLJIVO ZATIŠJE: Kobno sankanje na Alipašinom Polju
ŽALBA: Momčilo Perišić traži oslobađanje ili blažu kaznu
ŠEŠELJEVA ILI MLADIĆEVA: Čija je vojska streljala Hrvate kraj Sanskog Mosta