U obrazloženju oslobađajuće presude Momčilu Perišiću većina u Žalbenom veću, uz izdvojeno mišljenje sudije Liua, navodi da pomoć koju je VJ slala VRS nije bila "konkretno usmerena na činjenje zločina" već na opšte napore vojske bosanskih Srba u vođenju rata. Veće, takođe, smatra da Perišić nije imao efektivnu kontrolu nad pripadnicima SVK koji su odgovorni za granatiranje Zagreba i nalaže Perišićevo momentalno puštanje na slobodu

Većina u Žalbenom veću je poništila presudu kojom je bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Sarajevu i Srebrenici. Kineski sudija Liu je priložio izdvojeno mišljenje na taj deo presude ali se slaže sa većinom da Perišić nije imao efektivnu kontrolu nad pripadnicima Srpske Vojske Krajine odgovornim za granatiranje Zagreba 2. i 3. maja 1995. godine. Žalbenim većem predsedava američki sudija Meron a u njegovom sastavu su pored sudije Liu još i malteški sudija Ađus/Agius kao i sutkinje Ramaroson sa Madagaskara i Vaz iz Senegala.

U sažetku presude se ukazuje da je preduslov za osudu za pomaganje i podržavanje da dela optuženog budu "konkretno usmerena" na činjenje zločina. Po oceni većine, kadrovska, logistička i materijalna pomoć koju je VJ upućivala Vojsci Republike Srpske od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, nije bila konkretno usmerena na činjenje zločina u Sarajevu i Srebrenici, već je njena svrha bila podrška opštim ratnim naporima vojske bosanskih Srba.

U presudi se dalje navodi da je Perišić bio najviši oficir VJ odgovoran za njeno funkcionisanje kao i da je bio podređen predsedniku države i Vrhovnom savetu odbrane (VSO). Po oceni veća, Perišić je usmeravao pomoć ka opštim vojnim naporima VRS unutar okvira koje je odredio VSO.

Žalbeno veće je, dalje, zaključilo da konkretna pomoć koju je VJ omogućavala preko Perišića - upućivanje vojnika VJ u VRS i pružanje logističke pomoći - nije "nepomirljiva sa zakonitim vojnim operacijama". Sudije su potom podsetile da VRS nije bila ni pravno ni faktički potčinjena VJ kao i da se njene aktivnosti ne mogu u celini okarakterisati kao "zločinačke".

U obrazloženju dela presude koji se odnosi na zločine počinjene u Zagrebu, Veće je podsetilo da je naredbu o granatiranju doneo Milan Čeleketić, pripadnik Vojske Jugoslavije koji je upućen u SVK preko administrativnog tela 40. kadrovski centar. Veće je takođe podsetilo da je Perišić zabranio Čeleketiću da lansira rakete na Zagreb što ovaj nije poslušao.

U presudi se navodi da se Veće "nije uverilo da je jedini razuman zaključak" da je Perišić, u vreme raketnih napada, mogao da izdaje naređenja pripadnicima VJ u redovima SVK. Veće je takođe zaključilo da je Perišić mogao da pokreće disciplinske postupke protiv pripadnika SVK tek nakon napada na Zagreb i pada RSK kada je njena vojska došla pod kontrolu Vojske Jugoslavije. Sudije su, stoga, zaključile da Perišić nije imao komandnu odgovornost nad naredbodavcima raketnih napada na Zagreb.

Žalbeno veće je, tako, prihvatilo ključne navode branilaca Novaka Lukića i Gregora Gaj Smita/Guy Smith i argumentaciju sudije Molotoa koji je u prvostepenom postupku smatrao da Perišića treba osloboditi po svim tačkama optužnice. Izricanju presude su prisustvovali članovi porodice optuženog koji kao ni branioci nisu krili oduševljenje izrečenom presudu. Predstavnice udruženja Majke Srebrenice su glasno komentarisale izricanje presude, a na kraju su poručile da "ima Boga" koji će se pobrinuti da pravda bude zadovoljena. Takođe su uzvikivale da je presuda rezultat "politike i trgovine".

Momčilo Perišić je, inače, bio jedini visoki zvaničnik Srbije i SR Jugoslavije kojeg je Tribunal proglasio krivim i osudio za zločine počinjeneu Bosni i Hercegovini. Za iste zločine bio je optužen i Slobodan Milošević, tako da se današnja oslobađajuća presuda Perišiću može smatrati posthumnim oslobađanjem Miloševića od odgovornosti za Sarajevo i Srebrenicu.

Dijeljenje sadržaja