Odbrana bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića u najavi žalbe navodi da je većina u prvostepenom veću "kriminalizovala rat" i ukazuje da "ako Perišićeva presuda opstane" onda je "svaki vojni komandant… koji pomaže stranoj zemlji… u međunarodnom oružanom konfliktu", odgovoran za krivično delo pomaganja i podržavanja zločina

Branioci generala Momčila Perišića podneli su danas najavu žalbe na prvostepenu presudu iz septembra ove godine kojom je bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih u Sarajevu i Srebrenici, kao i za propust da kazni naredbodavce raketnih napada na Zagreb. Perišić je osuđen na kaznu od 27 godina zatvora.

U ukupno 17 žalbenih osnova, odbrana traži da se prvostepena presuda poništi i da se Perišić oslobodi odgovornosti za zločine navedene u optužnici. Alternativno, odbrana traži da se Perišiću izrekne nova kazna budući da je, prema najavi žalbe, izrečena kazna "nerazumna". Presuda pretresnog veća je doneta većinom glasova sudija Pikar/Picard i Davida dok je predsedavajući sudija Bakone Moloto priložio izdvojeno mišljenje po kojem je Perišića trebalo osloboditi odgovornosti po svim tačkama optužnice.

Prvostepena presuda je, tvrdi odbrana, "nerazuman i nerealan presedan" kojim se "domet međunarodnog krivičnog prava proteže izvan utvrđenih granica". Po odbrani, većina sudija u veću je "kriminalizovala rat" koji prema Statutu Tribunala i međunarodnom običajnom pravu "nije zločin". Odbrana dalje navodi da "ako Perišićeva osuda opstane" onda je "svaki vojni komandant ili lider koji daje pomoć stranoj državi ili entitetu tokom međunarodnog oružanog konflikta", odgovoran za pomaganje i podržavanje zločina prosto zato što je pomagao "vođenje rata".

Većina u veću je, po odbrani, pogrešila kada je zaključila da je pružanje pomoći Vojsci Republike Srpske u vođenju rata poprimilo razmere pomaganja i podržavanja zločina. Po odbrani, dokazi ne pokazuju da je Perišićevo postupanje imalo značajnog uticaja na zločine koje je počinila vojska bosanskih Srba u Sarajevu i Srebrenici.

Odbrana ćetakođe osporavati da je Perišić imao potrebnu nameru za pomaganje i podržavanje zločina VRS kao i da je znao da će individualni zločini biti praćeni novim zločinima u Sarajevu i Srebrenici. Po odbrani, većina je propustila da analizira da li je Perišić znao da "njegovo postupanje" predstavlja pomaganje zločina.

Dalje, odbrana tvrdi da su sudije pogrešile u zaključku da u strategiji VRS "nije bilo jasne razlike između vojnih dejstava usmerenih protiv vojske bosanskih Muslimana i napada na civile." Takav zaključak veća je, smatraju branioci, imao značajan uticaj na visinu kazne koja je izrečena Perišiću. Veće je, po odbrani, takođe pogrešilo kada ga je proglasilo krivim po osnovu komandne odgovornosti nakon što je utvrdilo da je postojao odnos nadređeni-podređeni između Perišića i naredbodavaca raketnog napada na Zagreb.

Osim što zahteva poništavanje prvostepene presude, odbrana alternativno traži od Žalbenog veća da preispita visinu kazne izrečene Perišiću. Branioci, naime tvrde da je većina uprvostepenomVeću pogrešno ocenila otežavajuće i olakšavajuće okolnosti u tom predmetu.

Tužilaštvo se, za sada, nije žalilo na presudu Perišiću a rok za dostavljanje najave žalbe ističe danas.

Dijeljenje sadržaja