Svedok odbrane Franka Simatovića odgovornost za zločine u Škabrnji prebacuje na JNA a za ubistvo civila u Bruškoj na "primitivnog i neinteligentnog čoveka" iz tog kraja, da bi potom odbacio i tužiočevu sugestiju da je kao šef krajinske DB "tesno sarađivao" sa dvojicom optuženih čelnika DB Srbije i da je zbog toga "iskonstruisao" iskaz sa namerom da ih zaštiti

Bivši načelnik Državne bezbednosti (DB) takozvane Republike Srpska Krajina Aco Drača okončao je danas svedočenje na suđenju nekadašnjim šefovima, kako je rekao, "prijateljske službe" iz Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za zločine policijskih i paravojnih formacija tokom ratova u Hrvatskoj i BiH. U petodnevnom iskazu Drača je nastojao da zaštiti dvojicu optuženih odričući njihov značaj za osnivanje, snabdevanje i komandovanje jedinicama krajinskih specijalaca, a negirao je i učešće tih jedinica u zločinima nad krajinskim Hrvatima 1991. godine.

Poslednjeg dana unakrsnog ispitivanja tužilac Trevis Far/Travis Farr se osvrnuo na svedokovu tvrdnju da su u napadu na Škabrnju 18. novembra 1991. godine, tokom kojeg je po optužnici ubijeno 38 civila, učestvovali samo 180. brigada JNA iz Benkovca i četa lokalne Teritorijalne odbrane. Tužilac je predočio službenu belešku pukovnika JNA u kojoj se navodi da su u jedinicu "teritorijalaca" bili uključeni "dobrovoljci iz Srbije" i specijalci iz Golubića pod komandom Dušana Opačića. Na taj način tužilac povezuje optužene sa zločinom u Škabrnji, budući da je, po optužnici, kamp u Golubiću nadomak Knina osnovala, snabdevala i kontrolisala DB Srbije.

Svedok je prihvatio mogućnost da je određeni broj specijalaca učestvovao u napadu, ali je izričito tvrdio da među njima nije bio Opačić. Složio se, takođe, sa sugestijom da se u Škabrnji dogodio pokolj i da je selo sravnjeno sa zemljom. Ipak, ostao je pri tvrdnji da su za napad na to dalmatinsko selo odgovorni komandanti JNA za to područje, među kojima i tadašnji zapovednik Kninskog korpusa Ratko Mladić, a da civilne i policijske vlasti nisu bile upoznate da li je bilo planirano "sravnjivanje sela sa zemljom" ili da se "neprijatelj samo zastraši". Predsedavajući sudija je ukazao da se u Mladićevom ratnom dnevniku u beleškama sa sastanka uoči napada na Škabrnju navodi "da se to zbriše" i da je to "potpuno različito" od "samo zastrašiti". Drača se sa tim saglasio ali je rekao da je bio na pomenutom sastanku i da Mladić nije pominjao, mada je tako zabeležio, da Škabrnju treba "zbrisati".

Za ubistvo deset civila u selu Bruška, decembra 1991. godine, svedok je odgovornost prebacivao na jednog lokalnog "primitivnog i neinteligentnog čoveka" koga su nakon rata hrvatske vlasti teretile za taj zločin. Budući da je negirao bilo kakvu odgovornost krajinske policije, tužilac je predočio službenu belešku razgovora sa preživelom osobom iz Bruške, vođenog neposredno nakon događaja. Belešku je sačinio radnik SUP Benkovac i naveo da je žrtva rekla da su se ljudi koji su kucali na vrata a potom ispalili rafal po civilima, predstavili kao "Milicija Krajine". Drača kaže da je lično "imao veliku želju da pomogne istragu", ali da kao pripadnik krajinske DB nije imao uticaja jer je slučaj vodila javna bezbednost... bez rezultata.

Na samom kraju unakrsnog ispitivanja, tužilac je sugerisao svedoku da je u Hag došao sa željom da pomogne dvojici optuženih jer je sa njima ranije "tesno sarađivao" i zato što su mu oni pomogli da se nakon odlaska iz Krajine zaposli u DB Srbije. Drača je negirao da je sa Stanišićem i Simatovićem tesno sarađivao, navodeći da ih je tokom ratnih godina tek sporadično viđao, kao i da bi mu bilo bolje da se nakon rata zaposlio na drugom mestu jer kao savetnik šefa novosadske DB nikada nije dobio penziju.

Pred sam kraj današnjeg zasedanja iskaz je počeo novi svedok Simatovićeve odbrane – bivši pripadnik MUP Srbije Gvozden Gagić.

Dijeljenje sadržaja