Opisujući svoje sastanke sa hrvatskim zvaničnicima 1995. godine, bivši izvestilac UN za ljudska prava Elizabet Ren kaže da hrvatski ministar odbrane "nije voleo ni nju ni njene izveštaje", a da je predsednik Franjo Tuđman bio nezainteresovan za pitanja povratka izbeglica i procesuiranja počinilaca zločina


U izveštajima koje je sačinila u mesecima nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine tadašnji specijalni izvestilac UN za ljudska prava, finska političarka Elizabet Ren/Elisabeth Rehn, je navela nekoliko stvari koje se poklapaju sa tvrdnjama optužbe na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču. Tada je, naime, zabeležila da su u toku napada hrvatske vojske i policije gađani civilni ciljevi u Kninu, da su nakon operacije preostali Srbi ubijani a napuštene kuće paljene i pljačkane.

U pismu iz februara 1996. godine Ren je od hrvatskog šefa diplomatije Mate Granića tražila informacije o istrazi sprovedenoj nakon ubistva pet srpskih civila u selu Grubori 25. avgusta 1995. godine. Od hrvatskih vlasti je, kaže, dobijala odgovore na mnoga pitanja, ali ne i na ovo o Gruborima, osim što joj je rečeno da je istraga u toku. Tvrdi da su pripadnici UN sa terena mogli da pomognu u toj istrazi, jer su na dan ubistva bili u selu i, između ostalog, zabeležili brojeve registarskih tablica automobila koje su tada videli, ali to od njih nikada niko nije tražio.

U izjavi istražiteljima tužilaštva iz 2005. godine svedokinja je opisala i sastanke koje je 4. decembra 1995. godine imala sa nekolicinom hrvatskih zvaničnika. Kaže da tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak "nije voleo ni nju ni njene izveštaje" jer je smatrao da se previše usredotočila na zločine koje su počinili pripadnici vojske. Istog dana sastala se i sa predsednikom Franjom Tuđmanom i sa njim razgovarala o kršenjima ljudskih prava nakon "Oluje". Bio je, tvrdi, nezainteresovan za pitanja povratka izbeglica i istrage zločina nad Srbima, na osnovu čega je zaključila da nije bilo političke volje da se počinioci kazne.

Branilac Ante Gotovine je u unakrsnom ispitivanju predočio nekoliko izveštaja vojnih i civilnih posmatrača UN iz avgusta 1995. godine čiji se navodi ne slažu sa svedokinjinim zaključcima o granatiranju Knina. U tim se izveštajima, naime, kaže da je artiljerijska vatra bila usmerena na vojne ciljeve i da je po završetku napada bilo pogođeno svega dvadesetak kuća u Kninu. Ren je objasnila da svoje izveštaje nije pravila samo na osnovu onoga što je dobila od vojnih posmatrača UN, nego i iz razgovora sa lokalnim stanovništvom i političarima.

Dokazujući da su počinioci zločina bili procesuirani, Gotovinin branilac Luka Mišetić je predočio "oproštajni izveštaj" specijalnog izvestioca za ljudska prava iz januara 1998. godine u kojem ona navodi da je od hrvatskih vlasti obaveštena o podizanju oko 5.500 krivičnih prijava protiv počinilaca ubistava, pljački i uništavanja kuća, od kojih je oko 1.200 okončano. Ren je, međutim, u izjavi istražiteljima tužilaštva navela da na osnovu tih brojki nije mogla da zna na koje se to zločine odnosi, niti koja je nacionalna pripadnost počinilaca i žrtava, a danas je priznala da ona i njeni saradnici nisu dovoljno insistirali da im ti podaci budu dostavljeni.

Svedočenje Elizabet Ren će sutra biti nastavljeno unakrsnim ispitivanjima od strane branilaca Ivana Čermaka i Mladena Markača.

Dijeljenje sadržaja