Na žalbenoj raspravi odbrana Milana Lukića tvrdi da je on žrtva "glasina" i da greše svedoci koji su ga identifikovali kao počinioca zločina u Višegradu, zbog kojih je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Optužba smatra da je Pretresno veće "brižljivo razmotrilo i analiziralo dokaze o identifikaciji" i donelo ispravnu odluku

"Milan Lukić i druga lica bili su ozloglašeni u Višegradu pošto su učestvovali u ratu i u borbi pobili brojne Bošnjake", rekao je danas branilac Tomislav Višnjić, ukazujući da u sukobima poput onog koji se odvijao u Višegradu "pojedinci stiču reputaciju ozloglašenih lica", a da se "glasine šire poput požara". U takvim situacijama, nastavio je branilac, "elementi istine mešaju se sa lažima i preterivanjima i tako se stvara privid da se određeno lice nalazi i na mestima na kojima zapravo nije moglo biti prisutno".

Milan Lukić je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, a presudom je utvrđeno da je direktno odgovoran za dve "žive lomače" u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, gde je u junu 1992. godine spaljeno oko 140 žena, dece i staraca, kao i za streljanja Bošnjaka na obali Drine i pred fabrikom Varda, te za ubistvo Hajre Korić. Drugooptuženi Sredoje Lukić je osuđen za saučesništvo u spaljivanju civila u Pionirskoj ulici i zlostavljanje zatočenika u kasarni Uzamnica.

Po odbrani, međutim, osuđujuće presude protiv Milana Lukića "jednostavno ne stoje". Proces identifikacije, smatra odbrana, nije izvršen u skladu sa utvrđenom procedurom i mnogi svedoci su izvršili pogrešnu identifikaciju, pošto su Lukića prepoznavali na osnovu glasina ili nakon dugog protoka vremena.

Pored žalbe na proces identifikacije, branioci su od Žalbenog veća zatražili da promeni nalaze Prvostepenog veća o krivici Milana Lukića za istrebljenje pošto, prema rečima advokata Dragana Ivetića, dve grupe od 60 žrtava "nisu dovoljan broj da bi se mogli zadovoljiti standardi masovnosti zločina koji definišu istrebljenje".

Odbrana još tvrdi da je Mitar Vasiljević, osuđen za saučesništvo u streljanju na obali Drine, imao motiv da potkrepi iskaze preživelih koji su "verovali" da je u grupi počinilaca bio i Milan Lukić. Vasiljević je tokom svedočenja o tom događaju, po odbrani, želeo da umanji svoju odgovornost i verovao je da Milan Lukić nikada neće biti uhapšen i prebačen u Hag, pa je na njega svalio krivicu.

U odgovoru na argumente odbrane predstavnici optužbe su kao "puko nagađanje" odbacili sugestiju da Vasiljević nije govorio istinu zato što je verovao da se Milan Lukić neće pojaviti pred sudom. Optužba, takođe, ne smatra da je Lukić pogrešno identifikovan i ukazuje da se veće prilikom donošenja presude nije oslonilo isključivo na prepoznavanje optuženog u sudnici. Prvostepeno veće je "brižno odmerilo dokaze o identifikaciji kada je donosilo presudu i za svaki incident su posebno analizirali te dokaze", rekao je tužilac.

Po pitanju istrebljenja tužilaštvo tvrdi da iako ne postoje jasno definisana pravila, međunarodna praksa ukazuje da je dovoljno da u određenom incidentu strada pedeset osoba da bi zločin bio klasifikovan kao istrebljenje.

Odbrana drugooptuženog Sredoja Lukića iznosiće svoje žalbene argumente tokom popodnevne sesije.

Dijeljenje sadržaja