Mada je 13. jula 1995. godine – nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu – najavljeno da će u "sabirni centar" u Batkoviću stići 1.300 zarobljenih muslimanskih boraca koje treba pripremiti za razmenu, do 18. jula stiglo ih je samo 200. Ljubomir Mitrović, predsedniku Komisije za razmenu, ne zna šta se dogodilo sa preostalih 1.100 zarobljenika i kaže da "nije bilo uputno raspitivati se o tome"


Vojislav Medić je u julu 1992. godine bio istražni sudija u postupku koji je pred vojnim sudom u Beogradu vođen protiv Ljubiše Beare i još dvojice vojnika zbog "dvostrukog ubistva u podstrekivanju" koje se dogodilo na Debelom Brijegu – graničnom prelazu između Crne Gore i Hrvatske.

Medić je u to vreme bio sudija Vrhovnog vojnog suda u Beogradu i bilo mu je, kako je rekao svedočeći u Bearinu odbranu na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, čudno što je dobio predmet o krivičnom delu počinjenom u drugoj vojnoj oblasti, mada je za to postojala zakonska mogućnost. Od načelnika Uprave bezbednosti Neđe Boškovića je saznao i da se za taj slučaj raspitivao lider radikala Vojislav Šešelj, koji je od generala Živote Panića, tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ, "veoma ljutito zahtevao detaljnu istragu".

Medić je sproveo istražni postupak i Beara se tokom saslušanja, kako je rekao, "džentlmenski ponašao". Medić je svoj trojici osumnjičenih odredio pritvor ali ne samo zbog pravnih razloga već i zato da bi ih zaštitio od "tenzija koje su se pojavile i među pripadnicima mornarice i u javnosti". Dvojica ubijenih su, prema sećanju svedoka, bili dobrovoljci Srpske radikalne stranke. Predmet je prosleđen tužiocu i postupak je vođen u Beogradu ali što se ishoda tiče Medić se seća samo da "Beara nije osuđen na zatvorsku kaznu".

Niko od branilaca preostale šestorice optuženih kao ni tužilac nisu imali pitanja za Medića pa ga je na klupi za svedoke zamenio Ljubomir Mitrović bivši predsednik Komisije za razmenu ratnih zarobljenika Istočno-bosanskog korpusa VRS. U tom svojstvu bio je detaljno upoznat sa stanjem u logoru, odnosno "sabirnom centru" Batković kako ga je on nazvao, odakle su zarobljeni muslimanski borci odvođeni u razmenu koju je on koordinirao sa tuzlanskom komisijom.

Mitrović je 13. jula 1995. godine – nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu - obavešten da će u Batković biti dovedeno 1.300 zarobljenih muslimanskih boraca, ali ih je do 18 jula siglo samo oko 200. Do kraja septembra 1995. svi su bili razmenjeni, a logor je rasformiran u decembru iste godine.

Tužilac je u unakrsnom ispitivanju pitao svedoka da li zna šta se dogodilo sa 1.100 zarobljenika koji, iako najavljeni, nikada nisu došli do Batkovića. Mitrović tvrdi da nije imao informacije o masovnim pogubljenjima, koja su se prema optužnici dogodila u periodu od 12. do 16. jula ali se, kako je rekao, "moglo pretpostaviti da se nešto loše događa". "Nije baš bilo uputno previše se raspitivati o svemu tome" zaključio je Mitrović.

Suđenje oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi nastavlja se u sredu sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja