Home



DA LI JE GENERAL ŽIVANOVIĆ "UKOPAO" GENERALA KRSTIĆA?




Na suđenju za genocid u Srebrenici, tužilaštvo prezentiralo ključni dokument koji je dobilo od generala VRS Milenka Živanovića, a iz kojeg sledi da je optuženi general Radislav Krstić preuzeo komandu nad Drinskim korpusom VRS najkasnije 13. jula 1995. - dakle pre masovnih pogubljenja hiljada zarobljenih bošnjačkih muškaraca

Radislav Krstić u sudnici TribunalaRadislav Krstić u sudnici Tribunala

Dva su osnovna elementa odbrane generala Radislava Krstića, optuženog za genocid u Srebrenici u julu 1995. Prvo, ne osporavajući srebreničke zločine, general Krstić odgovornost za njih pripisuje generalu Ratku Mladiću i grupi oficira službe bezbednosti Glavnog štaba VRS. Drugo, optuženi general i njegovi branioci tvrde i nastoje da dokažu kako je Krstić dužnost komandanta Drinskog korpusa VRS - u čijoj su zoni odgovornosti izvršeni zločini - preuzeo tek 20. ili 21. jula 1995, dakle nakon masovna pogubljenja na brani Petkovci, poljoprivrednom dobru Branjevo, u Kozluku, Pilicama i na drugim srebreničkim stratištima.

Što se prvog elementa Krstićeve odbrane tiče, moglo bi se reči da je sličnog mišljenja i haško tužilaštvo, koje je Ratka Mladića još u novembru 1995. - zajedno sa Radovanom Karadžićem - optužilo za genocid u Srebrenici. No to, po tužilaštvu, ne isključuje odgovornost generala Krstića, kao tadašnjeg komandanta Drinskog korpusa.

O tome kada je general Krstić preuzeo komandu nad Drinskom korpusom, odbrana i optužba se spore od samog početka suđenja, u martu prošle godine. Nedostajali su, međutim, dokumenti kojima bi obe strane potkrepile svoje tvrdnje: optužba - da je Krstić preuzeo dužnost najkasnije 13. jula 1995; a odbrana - da je primopredaja izvršena tek 20. ili 21. jula 1995.

Nakon što su obe strane završile dokazne postupke, tužilaštvo je, ipak, uspelo da dođe u posed dokumenta koji, po njemu, potvrđuje da je Krstić komandovao Drinskim korpusom u vreme srebreničkih masovnih pogubljenja. Sudsko veće je dozvolilo ponovno otvaranje dokaznog postupka optužbe i taj je dokument danas prezentiran sudu.

U dokumentu od 13. jula 1995, naslovljenom "Obaveštenje o primopredaji dužnosti", jedinice Drinskog korpusa se obaveštavaju da je general Radislav Krstić preuzeo dužnost komandanta Drinskog korpusa VRS od generala Milenka Živanovića. Tužilaštvo je, kako se ispostavilo, taj dokument dobilo od generala Živanovića, prilikom razgovora koje su haški istražitelji vodili s njim 12. i 23. aprila ove godine. Tom prilikom, kako je danas pred sudom izjavila članica istražiteljskog tima koja je svedočila sa zaštićenim identitetom, Živanović je svojim haškim gostima rekao da je 11 jula 1995. razrešen dužnosti dužnost komandanta Drinskog korpusa, da mu je sutradan saopšteno da je novi komandant general Krstić, a da se 13. jula 1995. pred štabom Drinskog korpusa u Vlasenici on, u prisustvu generala Mladića i Krstića, oprostio sa postrojenim vojnicima.

Uz pomoć svog veštaka za vojna pitanja, generala VJ Radovana Radinovića, odbrana je nastojala da ospori autentičnost i, posebno, relevantnost dokumenta koje je tužilaštvo dobilo od generala Živanovića. Po Radinoviću, to je "potpuno neslužbeni i neobavezujući dokument", koji "ne može da bude dokaz o primopredaju dužnosti." Braneći generala Krstića, general Radinović je optužio generala Živanovića za "neovlašćeno rukovanje arhivom i njeno korišćenje u neslužbene svrhe, na način koji nije predviđen pravilima."

O tome da li će dokument biti prihvaćen u dokazni materijal sudije će se izjasniti na kraju unakrsnog ispitivanja generala Radinovića od strane tužilaca, koje je još u toku. Prihvatanjem tog dokumenta popunila bi se verovatno najveća "rupa" u dokazima optužbe na suđenju za genocid u Srebrenici.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 57

SUĐENJE GENERALU KRSTIĆU: Karika koja je nedostajala u lancu dokaza
SUĐENJE MILORADU KRNOJELCU: Bratska odbrana optuženog upravnika fočanskog KP doma
SUĐENJE ZA ZLOČINE U PRIJEDORSKIM LOGORIMA: Svedočenje britanskog novinara koji je svetu otkrio prijedorske logore
TRIBUNAL: Haško tužilaštvo traži punu saradnju Beograda, sa zakonom ili bez njega