Sudije danas pozvale vlasti Bosne i Hercegovine da do 15. novembra dostave izveštaj o rezultatima potrage za dokumentima koje potražuje bivši predsednik Republike Srpske, a odbrana uputila zahtev za izdavanje obavezujućeg naloga Evropskoj Uniji za dostavljanje određene dokumentacije

Pretresno veće sudije Kvona/Kwon je danas konkretizovalo poziv Bosni i Hercegovini na "dobrovoljnu saradnju" sa odbranom Radovana Karadžića, izrečen prošle sedmice na raspravi o zahtevu odbrane za dostavljanje određenih dokumenata iz državnih arhiva. Sudije su, naime, uputile pisani poziv vlastima BiH da do 15. novembra dostave izveštaj o aktivnostima povodom dva zahteva optuženog za dostavljanje dokumenata – jednog iz juna prošle i drugog iz januara ove godine.

Tako je na neki način udovoljeno zahtevu koji je na prošlonedeljnoj raspravi iznela ambasadorka BiH u Holandiji Miranda Sidran Kamišalić da bivši predsednik Republike Srpske sa vlastima njene države treba da komunicira putem Tribunala a ne direktno. Ona je, podseća se u današnjem pozivu veća, rekla da je BiH u potpunosti posvećena saradnji sa Tribunalom, kao i da je u toku potraga za delom traženih dokumenata te da će veću o tome "u razumnom roku" biti dostavljen izveštaj. Sudije su, čini se, samo definisale da bi taj "razumni rok" trebalo da bude 15. novembar.

Među traženim dokumentima su, podsetimo, navodni izveštaji o švercu oružja preko tuzlanskog aerodroma početkom 1995. godine, kojima odbrana dokazuje da je Armija BiH uz blagoslov međunarodne zajednice kršila embargo na isporuku oružja, kao i o delovanju specijalnih jedinica "Laste" i "Bosna" u Sarajevu, kojima optuženi pripisuje "likvidacije Srba i Muslimana u Sarajevu". Isto tako, traže se i dokumenti o muslimanskom stanovništvu koje je u Srebrenici tokom rata umrlo prirodnom smrću, a čija se imena, po Karadžiću, nalaze na popisu žrtava koje se pripisuju Srbima.

Zahteve za dostavljanje dokumenata Karadžić je do sada uputio i mnogim državama sveta, a danas je otvorio još jedan front u svom "ratu za dokumente", ovoga puta prema Evropskoj uniji. Pretresnom veću je, naime, dostavio podnesak u kojem traži izdavanje obavezujućeg naloga EU za dostavljanje sledećih dokumenata: Izveštaja sa sastanka evropskih posmatrača sa Karadžićem od 24. jula 1995. godine, svih drugih izveštaja o sastancima sa njim od početka 1992. do kraja 1996. godine, kao i svih prepiski i izveštaja koji se tiču navodne umešanosti člana Evropske posmatračke misije iz Zagreba Kristofa/Christoph von Berzolda u snabdevanju oružjem Armije BiH u Bihaću tokom 1994. godine.

Prvi navedeni dokument je, navodi Karadžić, već pronađen od strane belgijskih vlasti, ali su one odbile da ga isporuče upućujući optuženog na Sekretarijat EU. Odbrana je u novembru prošle i oktobru ove godine na adresu EU poslala zahtev za dostavu tog izveštaja i drugih dokumenata, ali do danas, kaže, nije stigao odgovor. U obrazloženju optuženi navodi da je veće ranije odlučilo da je pitanje šverca oružja uz učešće Van Berzolda relevantno za njegov predmet, a smatra da su izveštaji sa sastanaka koje je tokom rata imao sa međunarodnim predstavnicima važni za procenu stanja njegove svesti u to doba.

Dijeljenje sadržaja