Serge Brammertz, glavni tužilac Tribunala

Uoči rasprave o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, predviđene za kraj oktobra ove godine, glavni tužilac Serž Bramerc/Serge Brammertz nastoji da evropske prestonice podseti na neispunjene obaveze Beograda ne samo prema Tribunalu, već i prema Evropskoj uniji koja je postizanje "pune saradnje" sa sudom u Hagu proklamovala kao preduslov svakog približavanja zemalja Zapadnog Balkana, pa i Srbije, evropskim integracijama. U Beogradu, ali i u pojedinim evropskim prestonicama – željnim da što pre "okrenu stranicu" i nagrade Srbiju za "popustljivost" koju je počela da ispoljava po pitanju Kosova – to Bramercovo podsećanje na "nezavršeni posao" doživljavaju kao politički pritisak i optužuju glavnog tužioca da je, iz sfere međunarodnog krivičnog pravosuđa, zašao u sferu politike.

U intervjuu za agenciju SENSE, Bramerc odbacuje te optužbe:

"Nije na meni ili na uredu tužilaštva da odlučujemo ko će se i kada priključiti Evropskoj uniji. Ono što, međutim, mogu i moram da činim, jeste da jasno ukažem s kakvim se teškoćama i dalje suočavamo, kako bi politička odluka – kakva god da bude - bila doneta sa punim poznavanjem trenutnog statusa saradnje. Kako u oblastima u kojima uspešno sarađujemo, tako i u centralnom pitanju hapšenja preostalih begunaca, gde je ostalo još mnogo nedovršenog posla. Mogu, takođe, i da podsećam da su u prošlosti takvi problemi veoma uspešno rešavani politikom uslovljavanja. Ako kao tužilac moram ponekad da kažem stvari koje se neće svima dopasti, mislim da je to moj posao. Jer ja, takođe, govorim i u ime žrtava, koje nemaju nužno pristup forumima kojima se ja obraćam. I dokle god begunci ne budu uhapšeni, nastaviću da međunarodnu zajednicu podsećam na njenu obavezu, kao i na činjenicu da je u igri njen kredibilitet."

Podsećanje na uspešnost politike uslovljavanja u prošlosti je Bramercov način da evropskim prestonicama poruči da nije vreme da se od nje odustaje, bez obzira na postignut napredak u saradnji.

"Naravno da možemo reči da je saradnja zaista poboljšana poslednjih godina. Ne želim da budem isključivo kritičan i negativan. Sa velikim brojem ljudi u Beogradu imamo izvrsne odnose ali takođe znamo da postoje oni koji i dalje podržavaju drugu, mračnu stranu. Želimo da ohrabrimo i ojačamo one koji nas podržavaju ali s druge strane verujemo da međunarodna zajednica i dalje ima važnu ulogu na tom planu i neću se ustručavati da je na to podsećam koliko god bude potrebno."

Bramerc je svoju "kampanju podsećanja" počeo krajem septembra u Udruženju stranih dopisnika u Hagu, nastavio je prošle nedelje u Komitetu za evropske poslove holandskog parlamenta, predstoji mu obraćanje Evropskom parlamentu, a još ne zna da li će biti u mogućnosti da se odazove pozivima nekoliko nacionalnih parlamenata zemalja-članica EU. Krajem oktobra i početkom novembra planira posete Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, nakon čega će sredinom novembra podneti redovan polugodišnji izveštaj Savetu bezbednosti UN, u kojem će oceniti stepen saradnje država regiona. Taj izveštaj, kaže, još nije počeo da priprema. Pre toga, želi da razjasni neka sporna pitanja koja se tiču prošlog, junskog izveštaja.

"Nisu svi na isti način čitali i tumačili delove junskog izveštaja koji se odnose na potragu za beguncima. Ne znam iz kojih je razloga taj izveštaj analiziran na različite načine, ali rekao bih da to nije moj problem. Ono što je za mene važno jeste da učinim što je moguće jasnijim ono što je u njemu rečeno. A to je da, kada je reč o beguncima, od Srbije tražimo da učini više. Uostalom, zbog toga je taj izveštaj i sadržao brojne preporuke šta bi i kako trebalo da se uradi."

Prevedeno na manje diplomatski jezik to, zapravo, znači da je Bramercov junski izveštaj u evropskim prestonicama čitan onako kako je odgovaralo većini koja se zalagala za odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Ako je, uopšte, i čitan. U evropskim diplomatskim krugovima se, naime, moglo čuti da je odluka o "odmrzavanju" doneta pre nego što je glavni tužilac podneo svoj izveštaj. Bramerc, međutim, to demantuje i menja temu.

"Od prvog dana kada sam došao na ovaj položaj imam intenzivne kontakte za Briselom, sa Evropskom komisijom, Savetom ministara, brojnim evropskim prestonicama i vidim da oni i dalje pažljivo prate šta radimo. A to mi daje nadu da evropske vrednosti kao što su vladavina prava, odgovornost, borba protiv nekažnjivosti, neće biti žrtvovane zarad političkih ciljeva. Te vrednosti su srž evropske ideje i zato verujem da će Evropa i međunarodna zajednica nastaviti da podržavaju Tribunal, odnosno ideje radi kojih je on uspostavljen. Ne mogu ni da zamislim da bi se to moglo promeniti."

Podsećamo Bramerca da je jedan holandski poslanik prošle sedmice izrazio razočaranje što pomenute vrednosti "brani još samo Holandija", te pitamo da li primećuje da je u evropskim prestonicama došlo do izvesnog "zamora Tribunalom"? Mnogi bi se, naime, danas radije bavili "svetlom evropskom budućnošću" zemalja Zapadnog Balkana... umesto njihovom krvavom prošlošću po kojoj "kopa" Tribunal.

"Naravno da je moguće da je svest o značaju Tribunala i međunarodne pravde danas drugačija nego što je bila pre 10 ili 15 godina, dok su još bila sveža sećanja na počinjene zločine. Vlast u tim zemljama su preuzele nove političke snage, postoji nova dinamika i stabilnost, i sve je to nesumnjivo pozitivan razvoj. Međutim, ono što mi tvrdimo i ono u šta snažno verujemo jeste da bez hapšenja najodgovornijih za teške ratne zločine ta stabilnost neće biti dugog veka. Neće biti pomirenja, neće biti napretka u razgovorima o obnavljanju saradnje, ako žrtve u regionu - iz Srebrenice i drugih područja - i dalje čekaju na ostvarenje pravde."

Bramercova "kampanja podsećanja" uključuje i upozorenje na vremenski tesnac u kojem se nalazi Tribunal.

"Tačno je da sam više puta upozorio da je vreme na izmaku. Ne možemo više godinama čekati na Mladićev dolazak. Ako hoćemo da mu sudimo, on mora biti uhapšen u bliskoj budućnosti, jer rezidualni mehanizam koji će biti uspostavljen nakon zatvaranja Tribunala je samo rezervno rešenje. To je, naravno, bolje nego ništa, ali je najbolje rešenje da begunci budu uhapšeni i suđeni za života Tribunala."

Šta, međutim, ako od toga ne bude ništa? Ne samo za života Tribunala, nego ni kasnije. Posledice bi, po Bramercu, bile pogubne. Ne samo po Tribunal.

"Izostalo hapšenje preostalih begunaca ostalo bi zabeleženo kao mračno poglavlje istorije Tribunala i međunarodne pravde. Za žrtve bi bilo pogubno da ne dožive Mladićevo hapšenje. Bio bi to, takođe, najgori mogući signal optuženima za ratne zločine pred drugim međunarodnim sudovima, za kojima su izdate poternice i na čije se hapšenje čeka. Ostao bi utisak da se pravda, jednostavno, može nadživeti. A iznad svega, bio bi to težak udarac kredibilitetu međunarodne zajednice, jer je na njoj odgovornost da osigura hapšenje begunaca. Tribunal je uspostavljen zato da bi sudio ljudima poput Mladića, koji se tereti za najstrašnije zločine počinjene nakon Drugog svetskog rata u Evropi, u središtu Evrope. I zaista, kredibilitet međunarodne zajednice zavisiće od toga koliko ozbiljno shvata međunarodnu pravdu."

Glavni tužilac ne želi više da žrtve poziva na strpljenje i ubeđuje ih da će pravda, pre ili kasnije, biti zadovoljena.