Sekretar Haškog tribunala Džon Hoking u razgovoru za našu agenciju objašnjava šta znači i kako će funkcionisati Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične Tribunale za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, koji će preuzeti i obavljati "preostale funkcije" ovih sudova. Da li će beguncima suditi Tribunal ili njegov "ostatak"?

Ako žele da im sudi Tribunal, a ne njegov "ostatak", Ratko Mladić i Goran Hadžić moraju da budu u Hagu najkasnije 30. juna 2012. godine. Zakasne li samo jedan dan, sudiće im takozvani Međunarodni mehanizam koji će preuzeti rezidualne, to jest preostale, funkcije Tribunala. A jedna od tih funkcija je suđenje beguncima koji stignu u Hag manje od 12 meseci pre zvaničnog početka delovanja Međunarodnog rezidualnog mehanizma. Rezolucijom 1966 Savetabezbednosti UN, usvojenoj krajem prošle godine, je precizirano da će rezidualni mehanizam Haškog tribunala početi da deluje 1. jula 2013. godine

Suđenje preostalim beguncima, međutim, nije jedina "preostala funkcija" i sav taj mehanizam nije uspostavljen samo zbog Mladića i Hadžića – ukazuje sekretar Tribunala Džon Hoking/John Hocking i objašnjava: "Jedan sistem krivičnog pravosuđa se zatvara ali ostaje dosta stvari koje će se morati rešavati i nakon što Tribunal završi sa radom. Zbog toga je Savet bezbednosti odlučio da osnuje ono što je nazvano Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale. Biće to jedno telo sa dva ogranka – u Aruši za sud koji se bavi zločinima u Ruandi i u Hagu za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. Ta dva ogranka imaće zajedničkog tužioca, predsednika i sekretara".

Savet bezbednosti nalaže Tribunalu da učini sve što je u njegovoj moći kako bi svoj rad priveo kraju "najkasnije do 31. decembra 2014. godine". Međutim, ukazuje Hoking, "to nije definitivan datum zatvaranja, jer znamo kako je teško prognozirati dužinu suđenja i žalbenih postupaka". Prema poslednjim projekcijama, sva tekuća suđenja biće okončana tokom 2012. godine, sa izuzetnom postupka protiv Radovana Karadžića koji bi mogao da traje do decembra 2013. godine.

U Tribunalu je u toku još osam postupaka, a u dva se čeka na prvostepenu presudu. Svi ti postupci, kaže Hoking, "biće i dalje vođeni pred Tribunalom, kao i svi žalbeni postupci iako će rezidualni mehanizam u međuvremenu početi da funkcioniše". Kako trenutno stoje stvari, Žalbeno veće Tribunala će u toku 2014. godine okončati sve žalbene postupke, dok će o eventualnim žalbama na prvostepenu presudu Karadžiću odlučivati "rezidualno" Žalbeno veće. Konačna presuda u tom predmetu bi, prema poslednjim projekcijama, mogla da bude doneta u maju 2015. godine.

Osim zajedničkog tužioca, predsednika i sekretara,oba ogranka Rezidualnog mehanizma imaće i zajedničku listu od 25 sudija, koje će kao i do sada birati Generalna skupština UN. Predsednik Rezidualnog mehanizama će sa te liste, po potrebi, imenovati sudije za Pretresna i Žalbena veća ogranaka u Hagu i Aruši. Sudije neće biti plaćene dok su na listi, odnosno "na čekanju", već samo kada su na dužnosti u Pretresnim i Žalbenim većima ili u sudijskim panelima imenovanim za posebne potrebe.

Tužilac Rezidualnog mehanizma neće moći da podiže nove optužnice za ratne zločine što, podseća Hoking, "nije ništa novo budući da tužilaštvo Tribunala to ne može još od 2005. godine". Moći će, međutim, da podiže optužnice protiv osoba osumnjičenih da su ometale sprovođenje pravde (otkrivanjem identiteta ili zastrašivanjem zaštićenih svedoka, obelodanjivanjem poverljivih dokumenata i sličnim postupcima), kao i protiv svedoka koji su pod zakletvom dali lažni iskaz.

U rezoluciji Saveta bezbednosti se od Rezidualnog mehanizma traži da "uloži napore da se slučajevi koji se ne odnose na optužene najvišeg ranga prepuste nacionalnim zakonodavstvima". Prema Hokingu, taj stav se više odnosi na Tribunal za Ruandu, koji ima još 12 begunaca uključujući i neke koji nisu "najvišeg ranga", nego na Haški tribunal sa samo dvojicom "visoko pozicioniranih" begunaca. No, to ne znači da se, pod određenim okolnostima, haški Rezidualni mehanizam ne bi mogao "odreći" Hadžića i prepustiti ga srpskom ili hrvatskom pravosuđu.

Među "preostalim funkcijama" koje će, po zatvaranju Tribunala, preuzeti Rezidualni mehanizam su, nabraja dalje Hoking, revizija presuda u slučaju otkrivanja novih dokaza, zatim nadzor nad izdržavanjem kazni haških osuđenika, i odlučivanje o prevremenom puštanju na slobodu ili ublažavanju kazne, kao i zaštita svedoka. U nadležnosti Rezidualnog mehanizma će, takođe, biti i saradnja sa lokalnim pravosuđima u krivičnom gonjenju optuženih za ratne zločine, kao zaštita i osiguranje pristupa tribunalovoj arhivi, koja će prema odluci Saveta bezbednosti ostati u Hagu. Tribunal i Rezidualni mehanizam koji će ga naslediti su pozvani da sa zemljama u regionu sarađuju na uspostavljanju informacionih i dokumentacionih centara koji će javnosti omogućiti elektronski pristup arhivama.

Sve u svemu, zaključuje Hoking, "na rezidualnom mehanizmu je veoma značajan posao koji će obavljati mali broj ljudi". Broj zaposlenih će, ukazuje, zavisiti od obima aktivnosti: "Ako je u toku suđenje ili žalbeni postupak, onda su nam naravno potrebne stalne sudije, tužioci, advokati i drugo sudsko osoblje." Ali čim se te aktivnosti završe, Hoking procenjuje da će u haškom Rezidualnom mehanizmubiti angažovano "50 do 100 ljudi", s tim što će se, dodaje, "taj broj u budućnosti progresivno smanjivati".

Rezidualni mehanizam je uspostavljen za početni period od četiri godine, a nakon toga njegov mandat može biti produžavan svake dve godine, dokle god bude potrebno. Odnosno, kako kaže Hoking, "dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije i malobrojne preostale funkcije prenese na neko drugo telo", i time označi definitivni kraj kako Tribunala tako i njegovog "ostatka" u vidu Rezidualnog mehanizma.

Dijeljenje sadržaja