U dodatnom ispitivanju ambasadora Galbrajta, tužilac prezentovao transkripte sa dva sastanka državnog vrha Hrvatske iz avgusta 1995. godine na kojima predsednik Tuđman zahteva konfiskaciju imovine Srba, a njegov šef kabineta Šarinić sa ministrom unutrašnjih poslova Jarnjakom razrađuje mehanizme kojima bi se sprečio njihov povratak. Odbrana osporava autentičnost pomenutih dokumenata


Četvorodnevno svedočenje bivšeg američkog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta/Peter Galbraith na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču danas je okončano dodatnim ispitivanjem u kojem je tužilac još jednom pokrenuo temu sprečavanja povratka srpskih izbeglica nakon "Oluje". U tu svrhu je prezentovao dva transkripta sa sastanaka državnog vrha Hrvatske iz avgusta 1995. godine na kojima predsednik Franjo Tuđman i njegovi saradnici razgovaraju o (ne)mogućnosti povratka Srba u Krajinu.

Na prvom sastanku, nekoliko dana nakon "Oluje", Tuđman se zalagao za konfiskovanje imovine svih Srba koji se ne vrate u Krajinu u roku od 30 dana i za naseljavanja Hrvata u njihove kuće. Na narednom sastanku Tuđmanov šef kabineta Hrvoje Šarinić kaže da se izbeglice "nikako ne smeju vratiti" i potom sa ministrom unutrašnjih poslova Ivanom Jarnjakom razrađuje mehanizme kojima bi se to ostvarilo. Galbrajt kaže da se sve što je danas čuo uklapa u ono što je govorio u glavnom ispitivanju – da su hrvatske vlasti činile sve da spreče povratak, a da im je priča o navodnoj privremenoj konfiskaciji u cilju zaštite srpske imovine bila samo izgovor.

Tužilac nije saopštio tačne datume sastanaka sa kojih je predočio transkripte, a odbrana osporava njihovu autentičnost. Sudije su dozvolile korišćenje pomenutih dokumenata, ali oni nisu uvedeni u dokaze dok se ne donese odluka po prigovoru odbrane.

Odgovarajući na pitanja predsedavajućeg sudije, Galbrajt je rekao da ne smatra da je granatiranjem Knina prekršeno međunarodno humanitarno pravo, napominjući da se ono nikako ne može porediti sa artiljerijskim napadima na Vukovar, Sarajevo ili Dubrovnik. Kaže da su pripadnici osoblja njegove ambasade nekoliko dana nakon granatiranja ušli u Knin, ali nisu videli značajniji broj oštećenih civilnih objekata.

Po završetku Galbrajtovog iskaza, optužba je izvela svog narednog, zaštićenog svedoka, čiji će iskaz biti u potpunosti zatvoren za javnost.

Dijeljenje sadržaja