Ne sporeći da se do 2000. godine u Hrvatsku vratilo oko 40.000 Srba izbeglih nakon "Oluje", bivši američki ambasador je ukazao da se to nije dogodilo zbog Tuđmanove želje da mu se Srbi vrate, već zbog američkog i evropskog pritiska. "Zavrnuli smo Tuđmanu ruku..." – kaže Piter Galbrajt


Odbrane generala Ante Gotovine i Mladena Markača su danas u nastavku unakrsnog ispitivanja pobijale tvrdnje bivšeg američkog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta/Peter Galbraith da su predsednik Tuđman i ljudi oko njega učinile sve da se Srbi, koji su u vreme akcije "Oluja" u avgustu 1995. godine izbegli iz Krajine, ne vrate u svoje kuće. Naprotiv, tvrde branioci, Tuđmanova vlast se trudila da obezbedi povratak za sve, vodeći pritom brigu o bezbednosti države.

Gotovinin branilac Greg Kiho/Kehoe je tvrdio da je sporazum o normalizaciji odnosa Hrvatske i SR Jugoslavije iz avgusta 1996. godine, u kojem se strane obavezuju da će osigurati uslove za povratak izbeglica, u suprotnosti sa svedokovim tvrdnjama. Ambasador Galbrajt odgovara da sporazum o normalizaciji nije bio ustupak Hrvatske, nego nešto na šta je morala da pristane, pre svega pod pritiskom Sjedinjenih Država.

Branilac je predočio dokument Republike Srpska Krajina iz januara 1995. godine sa popisom 110.000 srpskih vojnih obveznika, ukazujući da su i oni bili među izbeglicama i da je Hrvatska nakon "Oluje" morala da izvrši proveru povratnika i ne dozvoli ulazak onima koji bi mogli ugroziti bezbednost države. Svedok je, međutim, primetio da je na tom popisu 41.000 muškaraca iz Istočne Slavonije, a da je siguran da preostalih 70.000 krajinskih vojnih obveznika nije moglo biti bilo pod oružjem. Verovatnije je, kaže, da je svega deset odsto od tog broja bilo angažovano u vojsci. Osim toga, hrvatske vlasti su, kaže Galbrajt, sprečavale povratak žena i staraca jednako kao i muškaraca vojne dobi, tako da se ne može govoriti o nekakvim bezbednosnim proverama.

Unakrsno ispitivanje je potom preuzeo Markačev branilac Tomislav Kuzmanović koji je svedoka suočio sa izveštajem hrvatske vlade u kojem se navodi da se do 2000. godine u Krajinu vratilo oko 40.000 izbeglica. Galbrajt tu brojku nije sporio, ali tvrdi da to nije zbog Tuđmanove želje da se Srbi vrate, već je rezultat američkog i evropskog pritiska na Hrvatsku da omogući povratak. Sjedinjene Države su, kaže svedok, Hrvatskoj uvele sankcije, smanjile pomoć, pretile ukidanjem svake vojne podrške i javno pozivale na povratak Srba. "Zavrnuli smo Tuđmanu ruku i zato je morao da pristane na povratak izbeglih", slikovito je pojasnio Galbrajt.

Markačev branilac je, kraju, sugerisao da je Hrvatska u jugoslovenskoj krizi bila "deo rešenja a ne deo problema." Galbrajt je uz osmeh odgovorio da je Hrvatska 1991. godine bila žrtva, potom je 1993. postala deo problema, pa onda i deo rešenja do avgusta 1995. godine i akcije "Oluja", kada je ponovo postala problem. Posle Tuđmanove smrti i promene vlasti 2000., ponovo je deo rešenja, zaključio je bivši američki ambasador.

Odbrana Ivana Čermaka nije imala pitanja za Galbrajta koji će sutra odgovarati na dodatna pitanja tužioca.

Dijeljenje sadržaja