Prvi "svedok suda" na sudjenju Slobodanu Miloševiću, dr Helena Ranta, vodja evropskog forenzičkog tima koji je ispitivao dogadjaje u Račku januara 1999., svedočila je da su žrtve pronadjene u udolini kraj sela ubijene iz neposredne blizine, u odelima u kojima su nadjeni i na mestu na kojem su pronadjeni i snimljeni 16. januara 1999.


U delu dokaznog postupka posvećenog optužnici za Kosovo, i optužba i optuženi Milošević su se pozivali na izjave i izveštaje dr Helene Ranta, vodje forenzičkog tima EU koji je istraživao šta se 15. januara 1999. dogodilo u selu Račak. Optuženi se, čak, na nju pozivao češće od optužbe, koja je u dokazni materijal priložila kompletan izveštaj finskih forenzičara podnet Evropskoj uniji i nije je pozvala da svedoči.

Pojedine izjave dr Helena Ranta su različito tumačene i prenošene ne samo u haškoj sudnici već i u javnosti, pa su je sudije - da bi to rasvetlile - pozvale u Hag kao prvog "svedoka suda" na sudjenju Slobodanu Miloševiću. Na početku današnje rasprave, sudije su stranama – tužiocu Najsu/Nice i optuženom Miloševiću - dale po jedan sat za ispitivanje svedokinje suda, najavljujući da će je na kraju i oni ispitivati.

Tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice se zadovoljio da, u nepunih 45 minuta, rasvetli dve izjave koje je dr Ranta svojevremeno dala nemačkim medijima.

Prvu od tih izjava, iz dokumentarnog filma nemačke televizije, je u maju prošle godine pred sudom koristio Slobodan Milošević, prilikom unakrsnog ispitivanja jednog od svedoka optužbe. Dr Ranta u njoj govori o tome kako je scena u Račku sa leševima ljudi pronadjenih u jednoj jaruzi "mogla da bude inscenirana", odnosno nameštena.

Prema današnjem objašnjenju, dr Ranta je autorima tog dokumentarnog filma rekla da kao forenzičar, na početku svake istrage, mora da bude otvorena prema svim hipotezama, pa i prema mogućnosti da je scena "mogla da bude inscenirana". Autorima se, po svemu sudeći, "svideo" samo poslednji deo te izjave, pa su ga uključili u emisiju.

Drugu izjavu za koju je tužilac ispoljio posebno interesovanje dr Ranta je u julu prošle godine dala jednom nemačkom nedeljniku. U njoj govori kako je, nakon dve istrage na mestu zločina u Račku, novembra 1999. i marta 2000., imala neoborive dokaze da scena nije inscenirana, već da su ti ljudi zaista ubijeni u toj jaruzi, da su ubijeni u odelima u kojima su nadjeni, da je na njih pucano iz neposredne blizine i da su svi bili nenaoružani civili. Tužioca je zanimalo samo da li je ta njena izjava tačno preneta, a dr Ranta je to potvrdila.

Pošto je jedna od Miloševićevih teza da je takozvanim parafinskim testom utvrdjeno da je većina ubijenih u Račku pucala iz vatrenog oružja, i pošto se u izveštaju jugoslovenskih forenzičara navodi da je taj test "radjen u prisustvu i uz znanje evropske misije", tužilac je pitao dr Rantu šta zna o tome. Ona je odgovorila da tvrdnja o znanju i prisustvu evropske misije nije tačna, a da su parafinski testovi prestali da se koriste pre mnogo decenija i da sada imaju samo "istorijsku, ali ne i naučnu, vrednost".

Slobodan Milošević, koji je u dosadašnjem toku sudjenja dr Rantu koristio kao "svedoka odbrane", je danas promenio odnos prema njoj i optužio je da su njene izjave o Račku poslužile kao opravdanje za intervenciju NATO. Pošto se Milošević nekoliko puta vraćao na te optužbe, sudija Ričard Mej/Rićard May je pitao dr Rantu da li je bila "uključena u neku zaveru" sa ciljem da se izazove intervencija NATO.

Dr Ranta je odgovorila da u tvrdnjama optuženog nema nikakve istine, da su svi članovi forenzičkog tima EU bili Finci, i da Finska nije članica NATO, na šta je Milošević dobacio: "Utoliko gore!"

Milošević je dr Rantu ispitivao tri puta duže od tužioca, ali nije uspeo da od nje izvuče ni jednu potvrdu za svoju tezu da je masakr u Račku "montaža" ambasadora Viljema Vokera/William Walker, tadašnjeg šefa misije OEBS na Kosovu. (kraj)

Dijeljenje sadržaja