Svedočenje Žane Baća iz Instituta za zaštitu spomenika kulture, o oštećenjima u starom gradskom jezgru Dubrovnika usled granatiranja 1991. i 1992. godine. U unakrsnom ispitivanju, Milošević tvrdio da je "dubrovačka afera u medijskom smislu kič"

Više od polovine starog gradskog jezgra Dubrovnika, koje je od 1979. na listi svetske kulturne baštine, teško je oštećeno u granatiranjima od strane JNA, izmedju oktobra i decembra 1991. i u maju i junu 1992. godine.

O posledicama tog granatiranja je danas na sudjenju Slobodanu Miloševiću svedočila Žana Baća, istoričar umetnosti iz dubrovačkog Instituta za zaštitu spomenika kulture. Optužnica, pored ostalog, tereti Miloševića i za "uništavanje ili hotimično nanošenje štete istorijskim spomenicima i ustanovama namenjenim obrazovanju i religiji", što se pravno kvalifikuje kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Prema prvom preliminarnom izveštaju Instituta za zaštitu spomenika kulture iz januara 1992., koji je danas uključen u dokazni materijal, u starom jezgru Dubrovika su do 6. decembra '91. oštećena ukupno 824 objekta. Na oko sto objekata, uključujući devet izgorelih srednjevekovnih palata, ustanovljena su "teška oštećenja". Procentualno, oštećeno je oko 60 odsto zgrada i 70 odsto krovova.

Sličan izveštaj o posledicama granatiranja je sredinom decembra '91. napravila je i ekipa stručnjaka UNESKO/UNESCO. Oni su, zajedno sa dubrovačkim kolegama, sačinili jedinstven plan popisa i procene štete u četiri kategorije, od "manjih oštećenja konstrukcije" do "gotovo potpunih uništenja" objekta. Stručnjaci UN su, zatim, sačinili još jedan izveštaj o dodatnim oštećenjima u starom gradu usled granatiranja u maju i junu 1992.

Prema rečima Žane Baće, stručnjaci Instituta su na zaštiti Dubrovnika počeli da rade u julu '91., po naredbi hrvatskog Ministarstva kulture. Stari grad i zidine su vidno obeleženi velikim zastavama u obliku štita plavo-bele boje, kako za slučaj oružanih sukoba predvidjaju Haška konvencija i Kovencija UNESCO o zaštiti kulturnih spomenika.

Stari deo Dubrovnika prvi put je žestoko granatiran 23. i 24. oktobra, zatim svakodnevno izmedju 8. i 13. novembra, da bi 6. decembra 1991. bio izložen najtežem bombardovanju. Od tada je prošlo 11 godina i mnogi oštećeni ili uništeni objekti su obnovljeni, ali će za neke, rekla je Baća, "biti potrebne decenije".

Tvrdeći da u julu i avgustu '91. nije bilo nikavih naznaka o sukobima u okolini Dubrovnika, Milošević je u unakrsnom ispitivanjui pokušao da od svedoka dobije potvrdu svoje teze da je Hrvatska, zarad svojih politickih ciljeva, htela da upotrebi grad za vojne provokacije u odnosu na snage JNA. Baća je, medjutim, to negirala, tvrdeći da u svakodnevnom obilasku grada nije videla vojnike Zbora narodne garde, niti bilo kakve hrvatske oružane formacije.

Insistirajuci na tezi o hrvatskoj "zloupotrebi Dubrovnika", Milošević je na kraju unakrsnog ispitivanja rekao da je "dubrovačka afera u medijskom smislu kič". Žana Baća je odbacila tu tvrdnju optuženog. a sudija je takav Miloševićev komentar ocenio kao "vrlo neprikladan".

Dijeljenje sadržaja