Na raspravi o zahtevu za privremenim puštanjem na slobodu, Milan Martić i njegov branilac su uveravali sudije da se optuženi nije mogao ranije predati zato što Miloševićev autokratski režim nije priznavao tribunal i zato što je u proteklih sedam godina "bio bez države i državljanstva"... a nije hteo da se "preda kao hrvatski državljanin"


Milan Martić je sedam godina bio u begstvu i nije mogao da se preda Haškom tribunalu zato što je - prema objašnjenju beogradskog advokata Strahinje Kastratovića - u Jugoslaviji do oktobra 2000. postojao "autokratski režim čoveka kojem se sada ovde sudi, a koji nije priznavao ni ovaj sud ni međunarodnu zajednicu." Nakon što je Miloševićev režim srušen i čim su nove vlasti priznale tribunal i usvojile zakon o saradnji sa njim... Milan Martić se odmah dobrovoljno prijavio za put u Hag.

Ovo objašnjenje svog branioca Martić je dopunio argumentom da je u julu 1995., kada je podignuta optužnica za granatiranje Zagreba, on bio "izbeglica, bez države i bez državljanstva", pitajući sudije "zar je trebalo da se preda kao hrvatski državljanin?" Dodao je, zatim, kako se predao čim je dobio jugoslovensko državljanstvo, ne zbog straha od hapšenja već da bi pred tribunalom "dokazao istinu o Krajini i pokazao ko je prouzrokovao toliki egzodus" njegovog naroda.

Argumentima o "autokratskom režimu" i izbeglici "bez države i državljanstva", Milan Martić i njegov branilac su na današnjoj raspravi podupirali zahtev za privremenim oslobađanjem optuženog do početka suđenja. Taj zahtev podržao je i ministar pravde SRJ, Savo Marković, koji je u Hag došao sa garancijama savezne vlade da će se nadležni organi starati da Martić, ukoliko bude oslobođen, poštuje sve uslove privremenog boravka na slobodi.

Optužba se, međutim, protivi privremenom oslobađanju optuženog. Martićevu dobrovoljnu predaju tužilac Aleks Vajting/Alex Whiting je opisao kao rezultat "straha" da će biti uhapšen i prisilno izručen, kao i "računice" da će, ako se dobrovoljno preda, moći da dobije vladine garancije za privremeni boravak na slobodi. U međuvremenu su se, tvrdi tužilac, okolnosti promenile, pa bi Martić mogao sada da napravi "drugačiju računicu" i zaključi da mu je bolje da se ne vraća u Hag. Ukazao je na dve promenjene okolnosti. Prvo, u pripremi je proširena optužnica kojom se Martić, osim za granatiranje Zagreba, tereti i za druge teške zločine i, drugo, pokazalo se da jugoslovenske vlasti nisu tako revnosne u hapšenju optuženih kako se činilo da će biti nakon usvajanja zakona, kada se Martić odlučio na dobrovoljnu predaju. Naime, podsetio je tužilac, od usvajanja zakona o saradnji jugoslovenske vlasti su uhapsile i izručile tribunalu samo jednog begunca od međunarodne pravde, dok su mnogi optuženi i dalje na slobodi, a neki i na visokim položajima.

Odluka sudija o zahtevu Milana Martića biće saopštena naknadno.

Dijeljenje sadržaja