Bivši ministar policije samoproglašenog srpskog entiteta u Slavoniji Borislav Bogunović u unakrsnom ispitivanju samo delimično prihvatio sugestiju odbrane Jovice Stanišića da je vlada u kojoj je službovao bila "pod uticajem" a ne "pod kontrolom" Miloševića, navodeći da je premijer Goran Hadžić po povratku iz Beograda nekada govorio da određene stvari "moraju", a nekada "da bi bilo dobro" da se urade


Branioci bivših čelnika srpske Državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića su u današnjem unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Borislava Bogunovića nastojali da umanje ulogu svojih klijenata i vlasti iz Beograda u dešavanjima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu početkom devedesetih godina. Svedok, koji je 1991. godine bio ministar policije u samoproglašenoj Srpskoj autonomnoj oblasti (SAO) u tom delu Hrvatske, je u glavnom ispitivanju i dve ranije izjave haškim istražiteljima tvrdio da su vlada i njen predsednik Goran Hadžić bili pod kontrolom Miloševićevog režima.

Stanišićev branilac Džordaš/Jordash je sugerisao da Hadžić nije bio "pod kontrolom", nego "pod uticajem" Beograda sa čim se svedok samo delimično složio. Bogunović, naime, tvrdi da je tu bilo "i jednog i drugog", odnosno da je Hadžić po povratku sa sastanaka sa Miloševićem nekada govorio da određene stvari "moraju", a nekada "da bi bilo dobro" da se urade. "Iz Beograda smo dobijali i predloge i naređenja koja smo morali sprovesti u delo jer smo finansijski zavisili od Miloševićeve vlasti", pojasnio je Bogunović. Jedno od takvih naređenja odnosilo se i na smenu svedoka sa mesta ministra policije krajem 1991. godine.

U izjavi istražiteljima svedok je rekao da su stvari na terenu za račun Beograda kontrolisali Radovan Stojičić Badža i Željko Ražnatović Arkan, a da je Stanišić bio spona između njih i Miloševića. Danas je priznao da o tome nema direktnih saznanja, već da je to čuo od Hadžića.

Kada je o direktnim saznanjima reč, svedok je juče opisao nekoliko sastanaka koje je sa Stanišićem imao tokom 1991. godine. Jedan od njih dogodio se u Bačkoj Palanci, ali se Stanišić, prema rečima branioca Džordaša, toga ne seća. Na pitanje "da li je siguran da ga sećanje dobro služi", Bogunović je odgovorio da se susret odigrao kod izvesnog Ljube Novakovića i da Stanišić nije ništa govorio, već je samo pisao beleške. Branilac se nije bavio svedokovom navodima o sastanku koji se pre toga održao u Novom Sadu, kada je Stanišić, po Bogunoviću, odobrio isporuku uniformi i naoružanja za potrebe policije Srba iz Slavonije.

Odgovarajući na pitanja Simatovićevog branioca Vladimira Petrovića, svedok je priznao da nije imao direktnih saznanja o tome ko je komandovao jedinicom "Crvene beretke", koja je pred kraj 1991. godine došla u Ilok. Kaže da je tada već bio razrešen dužnosti ministra policije, ali da je od pripadnika te jedinice čuo da im je "šef ili komandant" bio Franko Simatović Frenki.

Svedok je danas rekao i da je u jesen 1991. godine čuo da su Arkan i njegovi ljudi iz osvete streljali 15 hrvatskih zatočenika u Dalju. Simatovićev branilac je odricao vezu srpske Državne bezbednosti sa Arkanom, sugerišući da je ovaj "bio blizak" sa generalom JNA Biorčevićem, ali je Bogunović rekao da o tome ne zna ništa.


O Arkanovim zločinima će u ponedeljak iduće sedmice svedočiti zaštićeni svedok optužbe "JF-050", bosanski Hrvat koji se danas pojavio u sudnici i potvrdio "tačnost i istinitost" izjava koje je 1998. i 1999. godine dao haškim istražiteljima, a u kojima opisuje šta je sve preživeo i video tokom višegodišnjeg zatočeništva u srpskim logorima. Stanišić i Simatović se terete za zločine "Crvenih beretki", "arkanovaca" i drugih paravojnih i policijskih jedinica tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.

Dijeljenje sadržaja