Na suđenju bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije nastavljen iskaz zaštićenog svedoka JF-050, bosanskog Hrvata koji je od 1992. do 1997. godine bio u zarobljeništvu i u "radnim vodovima" najpre VRS a zatim "Tigrova", da bi nakon rata bio odveden u Beograd na "radnu obavezu" u jednoj od Arkanovih pekara


Pošto se zdravstveno stanje Jovice Stanišića, koji je juče zbog napada bubrežnog kamena umesto u sudnicu prebačen u bolnicu, u međuvremenu poboljšalo, danas je na suđenju bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću nastavljen iskaz zaštićenog svedoka JF-50, koji je gotovo sve vreme rata kao zarobljenik VRS i "Tigrova" proveo na prinudnom radu, pored ostalog i u jednoj od Arkanovih pekara u Beogradu.

Svedok, bosanski Hrvat iz okoline Jajca, je početkom rata mobilisan u lokalnu Teritorijalnu odbranu, ali su ga već u maju 1992. godine zarobili pripadnici VRS. Nakon što je izvesno vreme proveo u zatvorima i logorima u Mrkonjić Gradu, Manjači, Prnjavoru i Derventi, svedok je raspoređen u radni vod koji je obavljao razne poslove za potrebe VRS. Sredinom 1995. godine svedoka i još nekolicinu pripadnika radnog voda su na ulici u Derventi "pokupili" Arkanovci smatrajući da se radi o dezerterima i odvezli ih u bazu "Tigrova" kraj Prijedora, gde su priključeni radnom vodu po imenu "Partizaneri", sastavljenom uglavnom od dezertera iz VRS.

Svedok je detaljno opisao uniforme i oznake "Tigrova" i rekao da su u toj jedinici postojale dve kategorije: "obični" vojnici koji su bili pod drilom, i "Supertigrovi", koji su imali privilegije. "Oni su mogli dolaziti u krug pijani, kad god su htjeli, nisu išli na smotru i dizali zastavu", rekao je JF-50. Obični "Tigrovi", pak, su za najmanje prekršaje vezivani za jarbol i terani da u krug nose težak kamen sa natpisom "disciplina". Svedok tvrdi da je bio očevidac premlaćivanja i ubistva ratnih zarobljenika od strane "Tigrova", a da je jednom prilikom lično video kako Arkan puca u grudi jednog zatvorenika.

Arkanova jedinica se pred kraj 1995. godine iz severo-zapadne Bosne vratila u svoju bazu u Erdutu, u Istočnoj Slavoniji, vodeći sa sobom i svedoka. Na leto 1996. godine, kad su "Tigrovi" napustili Erdut, svedok je prebačen u Beograd, gde je ostao do 1997. godine.

Svedok je rekao da je za to vreme dobijao nešto para, a na pitanje zastupnice optužbe Maksin Markus/Maxine Marcus zašto nije pobegao, odgovorio je da je bio bez dokumenata i da se bojao da bi brzo bio uhapšen.

Svedok je potvrdio da su u Erdut povremeno dolazili pripadnici Državne bezbednosti Srbije, kao i da je DB, osim "Tigrovima", doturala oružje paravojnoj jedinici "Škorpioni".

On je u izjavi rekao da je u jednoj prilici morao da zatrpava bunar u blizini Erduta, kako bi ga sakrio, te da je čuo kako jedan od Arkanovih ljudi kaže da je taj bunar u stvari masovna grobnica gde su sahranjene žrtve iz perioda od '91. do '92. godine. Veći deo te priče, međutim, bio je zatvoren za javnost.

Odbrana je u unakrsnom ispitivanju nastojala da ospori kredibilitet svedoka ukazujući na izvesne nedoslednosti između njegovog sadašnjeg iskaza i prethodnog svedočenja u jednom drugom postupku 2004. godine, posebno u pogledu datuma i mesta na kojima je svedok boravio, a JF-50 se pravdao da se posle toliko vremena ne seća tačnih datuma. Najveći deo unakrsnog ispitivanja odvijao se na sednici zatvorenoj za javnost.

Stanišić i Simatović se terete za zločine koje su policijske i paravojne jedinice pod kontrolom Državne bezbednosti Srbije počinile tokom ratova u Hrvatskoj i BiH. Suđenje se nastavlja u četvrtak.

Dijeljenje sadržaja