Nastavkom svedočenja generala Aleksandra Vasiljevića, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA, sudjenje Slobodanu Miloševiću je ušlo u drugu godinu. Kako je funkcionisala "Vojna linija" MUP Srbije i kako je tadašnji predsednik Srbije "čistio" Generalštab JNA

General Aleksandar Vasiljević, bivši načelnik Uprave bezbednosti JNA, je 149. svedok optužbe u isto toliko dana sudjenja Slobodanu Miloševiću, koje je danas ušlo u drugu godinu. Tempo "svedok na dan" nije dosad zabeležen ni na jednom sudjenju pred Haškim tribunalom.

U nastavku svog svedočenja, započetog prošle sedmice, general Vasiljević je govorio o takozvanoj "Vojnoj liniji" koju su početom devedesetih uspostavili MUP i Služba državne bezbednosti Srbije. Prema generalu Vasiljeviću, pojedine čelne ličnosti srpskog MUP-a i Službe državne bezbednosti bavili su se poslovima koji nisu bili u njihovoj nadležnosti, kao što je formiranje paravojnih jedinica i njihovo usmeravanje na pojedine delove ratišta. "Vojna linija" je, pored ostalog, iz inostranstva dovodila instruktore - najčešće sa iskustvom iz Legije stranaca - koji su obučavali i vodili paravojne formacije. Na istim poslovima su, svedočio je general Vasiljević, angažovane i ličnosti sa kriminalnim dosijeima. O kojim se ličnostima radilo i koje su jedinice vodili, Vasiljević je svedočio na zatvorenoj sednici.

"Vojna linija" srpskog MUP-a je, tvrdi optužba, omogućila tadašnjem predsedniku Srbije uticaj na JNA, mimo njene komandne strukture u koju Slobodan Milošević u to vreme nije imao poverenja. Vasiljević je svedočio kako ga je u leto 1991. pozvao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije, Zoran Sokolović, i rekao mu da "šefa interesuju podaci o generalitetu". Vasiljević se pravio nevešt i pitao "kojeg šefa?", na šta mu je Sokolović uzvratio: "Nemoj da se šališ, predsednika Miloševića!" Vasiljević se, medjutim, i dalje pravio nevešt, rekao mu da on to "slabo poznaje" budući da je retko u Beogradu, i uputio ga da te podatke potraži od generala Krstića, načelnika personalne uprave u generalštabu. Kada je Sokolović izrazio sumnju da će mu general Krstić to dati, Vasiljević je rekao da "hoće, ako mu naredi general Kadijević".

Septembra 1991. "Vojna linija" je pokušala da generala Kadijevića ukloni sa položaja saveznog sekretara za narodnu odbranu. Delovi I gardijske brigade, kojom je zapovedao pukovnik Mile Mrkšić i specijalna policija opkolili su zgradu generalštaba. Kada je Vasiljević došao u generalštab, general Kadijević je bio izolovan u svom kabinetu, a pukovnici Mrkšić i Vuk Obradović su ubedjivali generala Blagoja Adžića da prihvati funkciju saveznog sekretara. Adžić ih je, medjutim, odbio, rekavši da "neće da učestvuje u njihovim prljavim poslovima", a Vasiljević je, tvrdi, ubedio specijalnu policiju da je to "nerazuman potez" i tako je plan propao.

Kadijević je penzionisan u januaru 1992. a kadrovsku politiku u JNA je, moglo se zaključiti iz Vasiljevićevog svedočenja, preuzeo lično Slobodan Milošević. U februaru i maju 1992. usledile su dve velike "čistke" u kojima je penzionisano više od 60 generala, a medju njima i Aleksandar Vasiljević. Nakon februarske čistke, general Adžić je intervenisao kod Miloševića i uspeo da se sa spiska za penzionisanje skine 5 generala. Neki od nezadovoljnih generala žalili su se Miloševiću i uspeli da za par meseci odlože svoje penzionisanje.

Na pitanje tužioca zašto su se Adžić i nezadovoljni generali obraćali predsedniku Srbije, a ne tadašnjem "krnjom Predsedništvu" koje je, na papiru, obavljalo dužnost vrhovnog komandanta, Vasiljević je odgovorio da su se obraćali onome za kog su znali da ima "moć da nešto izmeni".

Svedočenje generala Aleksandra Vasiljevića nastaviće se sutra. (kraj)


Antrfile:

ZAVERA ĆUTANJA O ZLOČINU U OVČARI

U januaru 1993. Vasiljević je u razgovoru sa jednim od oficira specijalne policijske jedinice koja je novembra 1991. bili u Vukovaru prvi put čuo za dogadjaje u Ovčari. Oficir mu je rekao da su zarobljenici iz Vukovarske bolnice - za koje se sumnjalo da su bili pripadnici Zboga narodne garde - prebačeni na Ovčaru gde je bila 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Kada je došao u blizinu Ovčare s namerom da proveri šta se tamo dešava začuo je pucnjavu i obavestio je o tome svoju komandu. A iz komande su mu odgovorili: "U redu, vrati se, to nije više naš problem." Vasiljević kaže da je kasnije čuo da su vukovarski "teritorijalci" u Ovčari streljali oko 160 civila.

Nekih pet godina nakon tog saznanja, 1998., Vasiljević je u Beogradu sreo penzionisanog generala Mileta Mrkšića - koji je u medjuvremenu optužen za masakr u Ovčari - i pitao ga šta se dogodilo 20. novembra 1991.

"Aco, dece mi moje, da sam znao šta će im uraditi nikada ih ne bi predali" - odgovorio je Mrkšić.

Vasiljević je, na to, pitao zašto o tom dogadjaju nije podnet izveštaj komandi, kako bi se pokrenula istraga. Mrkšić je odgovorio: "Kada smo videli šta su im uradili, mi smo se zakleli da ćutimo." (kraj)

Dijeljenje sadržaja