U unakrsnom ispitivanju dr Vesne Bosanac, direktora Vukovarske bolnice, optuženi Milošević tvrdi da je do masakra u Ovčari došlo zbog "lokalnih sukoba i mržnje koju su raspirivale nove hrvatske vlasti". Počelo svedočenje Aleksandra Vasiljevića, bivšeg šefa kontraobaveštajne službe JNA


Slobodan Milošević se, tokom unakrsnog ispitivanja dr Vesne Bosanac, najmanje bavio dogadjajem za koji je optužen: odvodjenjem više od 200 pacijenata i ranjenika iz Vukovarske bolnice 20. novembra 1991., koji su iste večeri streljani na poljoprivrednom dobru u Ovčari. Milošević je, samo, negirao da JNA ima bilo kakve veze sa Ovčarom, tvrdeći da je do tog masakra došlo zbog "lokalnih sukoba i mržnje koju su raspirivale nove hrvatske vlasti".

Dr Bosanac je, medjutim, ostala pri svom svedočenju: da je major JNA Veselin Šljivančanin ujutro 20. novembra došao u Vukovarsku bolnicu u pratnji oficira, lekara Vojno medicinske akademije iz Beograda, i obavestio je da od tog trenutka JNA preuzima upravu nad bolnicom. Dr Bosanac je nakon toga uhapšena i odvedena u vojni zatvor u Sremskoj Mitrovici, a bolesnici, ranjenici i medicinsko osoblje su ostali u dvorištu bolnice pod nadžorom JNA, odakle su oko 10 časova odvedeni na Ovčaru.

Dok, s jedne strane, negira odgovornost JNA za Ovčaru, Milošević, s druge strane odbacuje bilo kakvu vezu Srbije sa činjenicom da je – nakon pada Vukovara - gotovo 6.000 zarobljenih hrvatskih vojnika ili uhapšenih civila držano u zatvorima i logorima na teritoriji Srbije. Svi ti ljudi su, tvrdi Milošević, bili "u nadležnosti JNA, a ne Srbije".

Najveći deo unakrsnog ispitivanja protekao je u nastojanjima optuženog da zameni uloge sa svedokom otužbe. Da, naime, doktorku Bosanac stavi u poziciju optužene, a da na sebe preuzme ulogu tužioca.

Slobodan Milošević je dr Vesnu Bosanac optužio za uskraćivanje medicinske pomoći ranjenim i bolesnim Srbima, saučesništvo u njihovim mučenjima i likvidacijama, prikrivanje zločina, kao i za pokušaj da izbegne odgovornost za zločine koje je počinila.

Kao "dokaze" za svoje optužbe, Milošević je ponudio izjave koje su vojnim istražnim sudijama dali lekari, vojnici ili civili koji su nakon pada Vukovara uhapšeni i zatvoreni u logore i zatvore u Srbiji. Doktorka Bosanac je negirala sve navode iz tih izjava, tvrdeći da ne zna pod kojim su okolnosti i kakvim pritiskom oni rekli to što je zapisano. Sudije su dozvolile optuženom da postavlja pitanja na osnovu tih izjava, ali su odbile njegov zahtev da ih prihvate u dokazni materijal, upućujući Miloševića da, ako hoće, te osobe pozove kao svedoke.

S druge strane, sud je prihvatio da uvrsti u dokaze pismenu izjavu koju je dr Vesna Bosanac pisala tokom tronedeljnog zatočeništva u Sremskoj Mitrovici i Beogradu. Dokument od oko 120 rukom pisanih stranica je u sudnicu doneo Slobodan Milošević, koji je pročitao dva odlomka iz te izjave. U prvom, dr Bosanac piše da je "JNA ipak zaštitila Hrvate od osvetoljubivih srpskih nacionalista, pretežno četnički orijentisanih". U drugom pročitanom odlomku, dr Bosanac se "zahvaljuje pukovniku Branku na ljudskom postupanju" tokom saslušavanja.

Doktorka Bosanac je odgovorila da je tu izjavu pisala u zatočeništvu, nakon što je dva dana provela u samici, po uputstvima pukovnika Branka i pod psihološkim pritiskom, pošto je svakodnevno slušala krike, jauke i plač ljudi koje su prebijali.

Nakon dr Vesne Bosanac, na klupu za svedoke je izveden Aleksandar Vasiljević, bivši načelnik Kontraobaveštajne grupe (KOG) JNA. (kraj)

Dijeljenje sadržaja