Čarls Kirudja, bivši koordinator za civilna pitanja u štabu UN u Topuskom, svedoči na sudjenju Slobodanu Miloševiću o pokušajima da se u proleće i leto 1992. UN uvuku u "etničko čišćenje" severo-zapadne Bosne i Hercegovine - Za Omarsku, Manjaču i druge logore UN je znao još u junu 1992.

U proleće i leto 1992. predsednici Kriznih štabova SDS u gradovima severozapadne BiH pokušavali su da "regrutuju UN u stvaranju izbeglica" - svedočio je na sudjenju Slobodanu Miloševiću Čarls/Charles Kirudja, tadašnji koordinator za civilna pitanja u štabu UN za Sektor Sever, u Topuskom.

Kirudja je opisao kako su, u maju 1992., gradonačelnici Bosanskog Novog i Dvora došli kod njega sa zahtevom da UN obezbedi transport 5.000 Muslimana koji "žele dobrovoljno da se isele u Sloveniju ili Austriju". Tražili su, takodje, da UN snima njihov prelazak preko hrvatske teritorije pod kontrolom srpskih snaga, kako bi se pokazalo da su bezbedno prošli. Kirudja je te njihove zahteve odbio, ali je nekoliko dana kasnije primio izveštaj danskih pripadnika UN u Dvoru koji su dvogledom, preko reke Une, posmatrali kako srpske snage dovode stotine ljudi na fudbalsko igralište u Bosanskom Novom i prisiljavaju ih da udju u autobuse. U jednom trenutku, svedočio je Kirudja, ljudi na fudbalskom igralištu su se rasporedili u obliku univerzalnog poziva sa pomoć: SOS.

U izveštajima koje je Kirudja slao štabu UN u Zagrebu, čiji su delovi danas pročitani pred sudom, navodi se da je u maju 1992. "intenzivirana proračunata strategija da se taj prostor očisti od Muslimana spaljivanjem njihovih kuća, prisilnim deportacijama i pogubljenjima po kratkom postupku". U julu i avgustu 1992., svedočio je danas Kirudja, umnožili su se zahtevi srpskih vlasti da im UN "pomognu" u organizovanju transporta desetina hiljada izbeglica iz Banja Luke, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Bosanskog Novog, Bosanske Krupe i drugih mesta u tom području. Opisao je kako su na jedan od sastanaka na kojem je od UN tražena "pomoć u etničkom čišćenju" predsednik SDS i šef policije Sanskog Mosta došli sa urednim kompjuterskim spiskom izbeglica. Kirudji je sve to delovalo "prilično naivno" ali je, istovremeno, zaključio da su srpske vlasti "vrlo odlučne da to spovedu".

U memorandumu koji je početkom jula upućen štabu UN navode se sve učestaliji izveštaji o "navodnim koncentracionim logorima - u Keratermu, Trnopolju, Omarskoj, Manjači i na drugim mestima - u kojima se sa zatočenim Muslimanima postupa zverski, sa stalnim premlaćivanjima, ubistvima i slabom ishranom..." Štab UN u Zagrebu, medjutim, nije preduzeo ništa da ispita te izveštaje o "navodnim logorima", sem što je general Nambijar "preporučio" Kirudji da ne koristi termin "koncentracioni logori" već "pritvorski centri".

Čarls Kirudja je sredinom 1994. prebačen u Beograd, kao specijalni savetnik Jasušija Akašija/Yasushi Akashi, izaslanika UN za bivšu Jugoslaviju. Tokom 1994. i 1995. je imao nekoliko susreta sa Miloševićem koji se u to vreme, kako je govorio, zalagao za "mirovnu opciju". U jednom od razgovora, Milošević je rekao da je general Mladić njegov "lični prijatelj", ali da nije u tako dobrim odnosima sa Karadžićem i Krajišnikom, koji se "zalažu za ratnu opciju". Milošević je, takodje, u oktobru 1994. Akašiju i Kirudji govorio o svojim neslaganjima sa Šešeljem, kojeg je nazvao "jastrebom", i o tome kako "snage mira dobijaju prevlast nad snagama rata."

Sumirajući svoje utiske o optuženom, Čarls Kirudja je danas rekao da je bio iznenadjen do koje je mere Milošević bio informisan o svemu o čemu su razgovarali, i to do najsitnijih detalja. Rekao je, takodje, kako je svoje nadredjene obavestio da nema potrebe da se sastaju ni sa kim drugim osim sa Miloševićem, pošto on sve zna i o svemu odlučuje. Zbog toga se ni on, mada predstavnik UN u SRJ, nikada nije sastao sa tadašnjim predsednikom savezne države, Zoranom Lilićem. (kraj)

Dijeljenje sadržaja