Nakon što je, u petak, nastojao da generala Aleksandra Vasiljevića pretvori u svedoka protiv pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana, optuženi Slobodan Milošević je u današnjem nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA pokušao

Na početku unakrsnog ispitivanja generala Aleksandra Vasiljevića, Slobodan Milošević je u jednom trenutku rekao kako je on "vrlo koristan svedok, ali ne za drugu stranu", to jest optužbu, već za njega, pošto će mu omogućiti da "istera na čistinu tu istinu."

Šta je Milošević imao u vidu postalo je jasno prošlog petka, kada je bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA opširno ispitivao o njegovim "operativnim saznanjima" o ilegalnom naoružavanju Hrvatske 1990. i 1991. godine, "aferi Špegelj" i tajnim planovima za napade na pripadnike i objekte JNA, pre početka oružanog konflikta u Hrvatskoj. Uprkos prigovoru tužioca, sudije su takvu liniju ispitivanja ocenile kao relevantnu, tako da se na momente sticao utisak da se u Hagu sudi pokojnom hrvatskom predsedniku Tudjmanu, a ne Miloševiću.

Sa Hrvatske, Milošević je danas prešao na BiH, a sa Tudjmana na Izetbegovića. Optuženi je "korisnog svedoka", generala Vasiljevića, pitao o "operativnim saznanjima" vojne službe bezbednosti o stvaranju i naoružavanju paravojnih formacija SDA 1991. godine i o njegovim razgovorima sa tadašnjim predsednikom Predsedništva BiH, Alijom Izetbegovićem.

Vojna služba bezbednosti je, rekao je Vasiljević, u septembru 1991. raspolagala dokazima o stvaranju Patriotske lige, paravojne organizacije Izetbegovićeve Stranke demokratske akcije. Prema "organizacionom naredjenju", Patriotska liga je imala 11 subregionalnih štabova - 9 za BiH i dva za Sandžak i Kosovo - u okviru kojih su formirani "diverzantsko-teroristički odredi."

Na sastanku u Sarajevu početkom 1992. Izetbegović je, najpre, poricao postojanje paravojnih formacija, a kada mu je general Vasiljević predočio dokaze rekao je da to nije znao, ali da misli da ih je nemoguće razoružati.

Prema "operativnim saznanjima" vojne službe bezbednosti, tvrdi Vasiljević, pucnji na demonstrante u Sarajevu 6. aprila 1992. bili su "isplanirana provokacija" iza koje su stajale "Zelene beretke" i MUP BiH. "Zelene beretke" su, navodno, iz zgrade Srednjo-tehničke škole pored hotela Holidej-in pucali na demonstrante, a specijalci MUP su nakon toga uleteli u hotel sa nalogom da "sve polome". U hotelu su uhapšena tri člana SDS koji su se zatekli u prostorijama stranke, za koje se tvrdilo da su pucali na demonstrante. Vasiljević tvrdi da nije izvršeno veštačenje da bi se utvrdilo da li su oni pucali.

Vojni organi bezbednosti u Sarajevu, tvrdi Vasiljević, su uhvatili i snimili radio-poruku Juke Prazine da se "počne sa akcijom", odnosno pucanjem na demonstrante, a imaju i televizijski snimak na kojem je "uhvaćen" Mušan Topalović, zvani "Caco", kako nakon pucnjave izlazi iz zgrade Srednje-tehničke škole.

Milošević je pokušao da od "korisnog svedoka" dobije potvrdu da je time "počela praksa da ubijaju svoje kako bi okrivili Srbe", pa je u tom kontekstu pomenuo masakr u redu za hleb, Markale I i II, ali je Vasiljević odbio da se upušta u takve spekulacije.

Nakon toga, Milošević je prešao na napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici kojim je, kako je rekao, komandovao Ejub Ganić kojem je Izetbegović iz kasarne u Lukavici preneo komandu nad Patriotskom ligom. A to, po Miloševiću, znači da je Patriotska liga bila pod Izetbegovićevom komandom i da je on "direktno odgovoran" za njene akcije.

General Vasiljević je potvrdio Miloševićevu verziju napada u Dobrovoljačkoj ulici, ali je odbio da se upušta u njegove ocene o odgovornosti Alije Izetbegovića.

Unakrsno ispitivanje generala Vasiljevića biće nastavljeno i sutra. (kraj)

Dijeljenje sadržaja