Na raspravi o modalitetima nastavka suđenja u slučaju produženog bojkota optuženog, Radovan Karadžić ponovio argumente o "nedovoljnom vremenu za pripremu odbrane" koje su već odbacili i Pretresno i Žalbeno veće, dok tužilac predlaže imenovanje "branioca u pripravnosti" ili "nametnutog branioca", kao mogućnost da se optuženi primora da prisustvuje suđenju, "ako treba i silom"


Mada tvrdi da se "sa radošću priprema za proces" i da "nipošto neće da ga bojkotuje", Radovan Karadžić je danas ponovio da ne može da učestvuje u suđenju pošto nije spreman za odbranu.

Zakazujući raspravu o modalitetima za nastavak suđenja u slučaju produženog bojkota optuženog, Pretresno veće je prošle sedmice formulisalo nekoliko pitanja o kojima bi strane trebalo da se izjasne. Karadžić, međutim, nije obavio "domaći zadatak", već je opširno, i to dva puta, ponovio argumente kojima je bezuspešno, najpre od Pretresnog a zatim i od Žalbenog veća, tražio da se početak suđenja odloži za deset meseci. Predsedavajući sudija Kvon/Kwon je oba puta sa žaljenjem primetio da optuženi ponavlja već odbačene argumente, podsećajući Karadžića da je "na Pretresnom veću, a ne na optuženom, da utvrdi kada će mu se suditi".

Za razliku od Karadžića, tužilaštvo je pripremilo detaljne odgovore na pitanja Pretresnog veća. Mada ne odbacuje mogućnost nastavka suđenja "bez optuženog i bez bilo kakvog branioca", što je bilo prvo sudijsko pitanje, tužilaštvo to ne smatra najboljim rešenjem, kao ni imenovanje takozvanog "prijatelja suda".

Predstavnica tužilaštva Hildegard Erc-Reclaf/Uertz-Retzlaff iznela je dva predloga za nastavak. Prvi, kompromisni, zahteva saradnju optuženog: da se on, naime, izjasni može li za nekoliko dana da iznese svoju uvodnu reč i da unakrsno ispita prva tri svedoka optužbe. Paralelno s tim, imenovao bi se takozvani branilac u pripravnosti, koji ne mora da igra nikakvu ulogu na suđenju sve dok Karadžić učestvuje u postupku.

Drugi predlog je da se – u slučaju da nastavi opstrukciju postupka – Karadžiću nametne branilac koji će zastupati njegove interese. Jednom kada se branilac imenuje, naglasila je Erc-Raclaf, optuženom se – u slučaju da se predomisli i obeća da neće vršiti opstrukciju - ne može vratiti pravo na samozastupanje.

Posebnu pažnju pobudio je stav tužilaštva da veće ima ovlašćenja da primora Karadžića da prisustvuje suđenju – "ako treba i silom". Na zahtev predsedavajućeg sudije da to detaljnije obrazloži, tužiteljica Erc-Reclaf je rekla da je prinudno prisustvo optuženog suđenju "fundamentalno pravilo", koje je u osnovi mnogih članova tribunalovih Pravila postupka u kojima se govori da će optuženi "biti doveden" pred sudije. "Dovesti, znači dovesti i silom, ako je neophodno" – rekla je tužiteljica i primetila kako se to "događa rutinski, širom sveta". Ilustrovala je to sa nekoliko primera iz sudske prakse Austrije, Francuske, Nemačke, Sjedinjenih država i Britanije.

Sudije se nisu izjašnjavale o predlozima tužilaštva, sem što su pred kraj rasprave još jednom pitale Karadžića da li je njegova namera da uopšte ne prisustvuje suđenju, čak ni po prvom predlogu tužilaštva, koji bi značio kraće odlaganje njegove uvodne reči i saslušanja prvih svedoka optužbe. Pošto je Karadžić potvrdio da mu je upravo to namera, sudija Kvon je zaključio raspravu najavljujući da će odluka o tome kada će se i na koji način suđenje nastaviti biti doneta do kraja ove sedmice.

Dijeljenje sadržaja