Home
KARADŽIĆ I SREBRENIČKI GENOCID
Osim što je kao vrhovni komandant VRS naredio napad na Srebrenicu, Karadžić je - tvrdi tužilac u uvodnoj reči – redovno izveštavan o toku operacije, deportaciji žena i dece i zarobljavanju, zatvaranju i pogubljenju muškaraca. Novo sudijsko upozorenje Karadžiću pred sutrašnju raspravu o tome kako nastaviti suđenje ukoliko optuženi nastavi da ga bojkotuje

Drugi deo uvodne reči optužbe na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koji se ni danas nije pojavio u sudnici, bio je najvećim delom posvećen ulozi i odgovornosti optuženog za zločine počinjene u julu 1995. u Srebrenici, u optužnici kvalifikovane kao genocid.
U prikazu uloge optuženog u tim događajima, tužilac Alen Tiger/Alan Tieger je pošao od Direktive broj 4 koju je u novembru 1992. godine potpisao Karadžić, a kojom se Drinskom korpusu nalažu ofanzivna delovanja sa ciljem da se "neprijatelj iznuri i prisili da zajedno sa stanovništvom napusti područje Srebrenice, Žepe i Goražda..." Karadžićeva direktiva je pretočena u vojne planove čija je realizacija započeta u januaru 1993., ali su pod pritiskom međunarodne zajednice dejstva obustavljena u martu te godine, kada je Savet bezbednosti proglasio Srebrenicu i još pet područja pod opsadom VRS za takozvane zaštićene zone.
Srpske snage su se nakon toga, rekao je Tiger, opredelile za "suptilniju strategiju sporog davljenja enklava" i otežavanja delovanja mirovnih snaga koje su u njima stacionirane, čekajući pogodan trenutak za njihovo zauzimanje. Ocenjujući da se taj trenutak približava, Karadžiće je u maju 1995. godine potpisao Direktivu broj 7 kojom se Drinskom korpusu nalaže da "svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima stvori uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi".
Realizacija vojnih planova pripremljenih na osnovu te direktive počela je 6. jula 1995. i srpske snage su u naredna tri dana ostvarile prvobitni cilj svođenja enklave na "gradsko jezgro Srebrenice". Ohrabren odsustvom ozbiljnijeg otpora, kako Armije BiH tako i međunarodne zajednice, Karadžić je 9. juna odobrio da se operacija produži do zauzimanja Srebrenice i potpune eliminacije enklave. Tužilac je to ilustrovao dokumentima VRS i izjavama samog Karadžića koji potvrđuje da je on odobrio proširenje plana i ulazak srpskih snaga u Srebrenicu.
Šta se nakon toga dogodilo rasvetljeno je na tri dosadašnja "srebrenička suđenja" pred Tribunalom: iz enklave je deportovano oko 25.000 žena, dece i staraca, a više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka koji su se predali ili su zarobljeni je privremeno zatočeno i zatim po kratkom postupku pogubljeno na srebreničkim stratištima.
Osim što je naredio napad na Srebrenicu, Karadžić je - tvrdi tužilac – redovno izveštavan o toku operacije, deportaciji žena i dece i zarobljavanju, zatvaranju i pogubljenju muškaraca. U okviru uvodne reči tužilac je ukazao na neke od dokaza koje će izvoditi tokom suđenja, a kojima će pokazati da je Karadžić bio upućen u sve što se u enklavi događalo nakon ulaska Mladićevih snaga, kao i da se trudio da prikrije i zataška srebreničke zločine.
Citirajući Karadžićevu izjavu iz 1994. godine da je "neko odgovoran" za žrtve i razaranja, ali da se "sada ne radi o pitanju odgovornosti", tužilac se na kraju uvodne reči zapitao "ko je odgovoran" za zločine iz optužnice? Da li samo logorski stražari i komandanti logora, opštinske ili regionalne vođe, komandanti korpusa i generali iz Glavnog štaba... "ili je odgovoran i njihov predsednik Republike, vrhovni komandant i predsednik Srpske demokratske stranke" Radovan Karadžić?
Dokazi koje će izvesti tužilaštvo, zaključio je Tiger, će "van razumne sumnje pokazati da je odgovor na to pitanje - jasno DA".
Pre nego što je zaključio današnju raspravu, predsedavajući sudija Kvon/Kwon je uputio još jedno upozorenje Karadžiću da - ukoliko ostane pri stavu da ne prisustvuje suđenju - veće može nastaviti sa postupkom u njegovom odsustvu i imenovati mu branioca. Karadžić je, inače, obavestio veće da će prisustvovati sutrašnjoj raspravi na kojoj će biti reči o daljem toku suđenja za slučaj da optuženi nastavi sa bojkotom.
Vezani izvještaji
- Predmet : Karadžić
- 2009-10-27 KARADŽIĆ PROTIV KARADŽIĆA
- 2009-10-27 KARADŽIĆEVO ODSUSTVO JE "DOBROVOLJNO ODRICANJE OD PRAVA"
- 2009-10-26 KARADŽIĆEV BOJKOT POČETKA SUĐENJA
- 2009-11-03 TUŽILAC: KARADŽIĆ SE MOŽE PRIMORATI DA PRISUSTVUJE SUĐENJU
- 2009-11-05 KARADŽIĆ DOBIJA BRANIOCA
- 2009-11-11 KARADŽIĆ TRAŽI DOZVOLU ZA ŽALBU NA IMENOVANJE BRANIOCA
TV Tribunal 430
"KRIMINALNA BAŠTINA": Tužilac okončao uvodnu riječ na suđenju Karadžiću
OD MOSTARA DVA PUTIĆA...: "Ho Ši Minova staza" kroz Hercegovinu
GENERALSKI PIKNIK: Perišićeva poseta Mladiću u vrijeme Srebrenice
"PREDSJEDNIKOV PRIVEZAK": Šta je premijer Đerić zamijerao ministru Stanišiću