Home
KARADŽIĆ I SREBRENIČKI GENOCID
Osim što je kao vrhovni komandant VRS naredio napad na Srebrenicu, Karadžić je - tvrdi tužilac u uvodnoj reči – redovno izveštavan o toku operacije, deportaciji žena i dece i zarobljavanju, zatvaranju i pogubljenju muškaraca. Novo sudijsko upozorenje Karadžiću pred sutrašnju raspravu o tome kako nastaviti suđenje ukoliko optuženi nastavi da ga bojkotuje
Alan Tieger, tužilac na suđenju Radovanu Karadžiću
Drugi deo uvodne reči optužbe na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koji se ni danas nije pojavio u sudnici, bio je najvećim delom posvećen ulozi i odgovornosti optuženog za zločine počinjene u julu 1995. u Srebrenici, u optužnici kvalifikovane kao genocid.
U prikazu uloge optuženog u tim događajima, tužilac Alen Tiger/Alan Tieger je pošao od Direktive broj 4 koju je u novembru 1992. godine potpisao Karadžić, a kojom se Drinskom korpusu nalažu ofanzivna delovanja sa ciljem da se "neprijatelj iznuri i prisili da zajedno sa stanovništvom napusti područje Srebrenice, Žepe i Goražda..." Karadžićeva direktiva je pretočena u vojne planove čija je realizacija započeta u januaru 1993., ali su pod pritiskom međunarodne zajednice dejstva obustavljena u martu te godine, kada je Savet bezbednosti proglasio Srebrenicu i još pet područja pod opsadom VRS za takozvane zaštićene zone.
Srpske snage su se nakon toga, rekao je Tiger, opredelile za "suptilniju strategiju sporog davljenja enklava" i otežavanja delovanja mirovnih snaga koje su u njima stacionirane, čekajući pogodan trenutak za njihovo zauzimanje. Ocenjujući da se taj trenutak približava, Karadžiće je u maju 1995. godine potpisao Direktivu broj 7 kojom se Drinskom korpusu nalaže da "svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima stvori uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi".
Realizacija vojnih planova pripremljenih na osnovu te direktive počela je 6. jula 1995. i srpske snage su u naredna tri dana ostvarile prvobitni cilj svođenja enklave na "gradsko jezgro Srebrenice". Ohrabren odsustvom ozbiljnijeg otpora, kako Armije BiH tako i međunarodne zajednice, Karadžić je 9. juna odobrio da se operacija produži do zauzimanja Srebrenice i potpune eliminacije enklave. Tužilac je to ilustrovao dokumentima VRS i izjavama samog Karadžića koji potvrđuje da je on odobrio proširenje plana i ulazak srpskih snaga u Srebrenicu.
Šta se nakon toga dogodilo rasvetljeno je na tri dosadašnja "srebrenička suđenja" pred Tribunalom: iz enklave je deportovano oko 25.000 žena, dece i staraca, a više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka koji su se predali ili su zarobljeni je privremeno zatočeno i zatim po kratkom postupku pogubljeno na srebreničkim stratištima.
Osim što je naredio napad na Srebrenicu, Karadžić je - tvrdi tužilac – redovno izveštavan o toku operacije, deportaciji žena i dece i zarobljavanju, zatvaranju i pogubljenju muškaraca. U okviru uvodne reči tužilac je ukazao na neke od dokaza koje će izvoditi tokom suđenja, a kojima će pokazati da je Karadžić bio upućen u sve što se u enklavi događalo nakon ulaska Mladićevih snaga, kao i da se trudio da prikrije i zataška srebreničke zločine.
Citirajući Karadžićevu izjavu iz 1994. godine da je "neko odgovoran" za žrtve i razaranja, ali da se "sada ne radi o pitanju odgovornosti", tužilac se na kraju uvodne reči zapitao "ko je odgovoran" za zločine iz optužnice? Da li samo logorski stražari i komandanti logora, opštinske ili regionalne vođe, komandanti korpusa i generali iz Glavnog štaba... "ili je odgovoran i njihov predsednik Republike, vrhovni komandant i predsednik Srpske demokratske stranke" Radovan Karadžić?
Dokazi koje će izvesti tužilaštvo, zaključio je Tiger, će "van razumne sumnje pokazati da je odgovor na to pitanje - jasno DA".
Pre nego što je zaključio današnju raspravu, predsedavajući sudija Kvon/Kwon je uputio još jedno upozorenje Karadžiću da - ukoliko ostane pri stavu da ne prisustvuje suđenju - veće može nastaviti sa postupkom u njegovom odsustvu i imenovati mu branioca. Karadžić je, inače, obavestio veće da će prisustvovati sutrašnjoj raspravi na kojoj će biti reči o daljem toku suđenja za slučaj da optuženi nastavi sa bojkotom.
Vezani izvještaji
- Predmet : Karadžić
- 2009-10-27 KARADŽIĆ PROTIV KARADŽIĆA
- 2009-10-27 KARADŽIĆEVO ODSUSTVO JE "DOBROVOLJNO ODRICANJE OD PRAVA"
- 2009-10-26 KARADŽIĆEV BOJKOT POČETKA SUĐENJA
- 2009-11-03 TUŽILAC: KARADŽIĆ SE MOŽE PRIMORATI DA PRISUSTVUJE SUĐENJU
- 2009-11-05 KARADŽIĆ DOBIJA BRANIOCA
- 2009-11-11 KARADŽIĆ TRAŽI DOZVOLU ZA ŽALBU NA IMENOVANJE BRANIOCA
TV Tribunal 430
"KRIMINALNA BAŠTINA": Tužilac okončao uvodnu riječ na suđenju Karadžiću
OD MOSTARA DVA PUTIĆA...: "Ho Ši Minova staza" kroz Hercegovinu
GENERALSKI PIKNIK: Perišićeva poseta Mladiću u vrijeme Srebrenice
"PREDSJEDNIKOV PRIVEZAK": Šta je premijer Đerić zamijerao ministru Stanišiću