Tužilaštvo dostavilo operativnu optužnicu protiv Radovana Karadžića po kojoj će mu se suditi za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Time je ispunjen nalog Žalbenog veća da se konačna verzija optužnice dostavi optuženom sedam dana pre početka suđenja, zakazanog za 26. oktobra ove godine


U roku koji mu je na predraspravnoj konferenciji odredilo Pretresno veće, tužilaštvo je danas dostavilo konačnu verziju optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske, Radovana Karadžića.

Iz operativne optužnice su isključeni pojedini zločini počinjeni u deset bosansko-hercegovačkih opština: Banja Luci, Bosanskoj Krupi, Bosanskom Petrovcu, Brčkom, Čajniču, Donjem Vakufu, Kalinoviku, Kotor Varoši, Ilijašu i Višegradu. Ipak, mada optužba neće izvoditi dokaze o nekim incidentima u tim opštinama, ubistva u logorima Luka u Brčkom i Manjača kraj Banja Luke i dalje deo optužnice.

U napomenama priloženim uz konačnu verziju optužnice, tužiteljica Hildergard Erc Reclaf/Uertz-Retzlaff je ukazala da tužilaštvo smatra da će mu biti dopušteno da u vezi sa incidentima u deset "isključenih" opština, izvodi dokaze koji se odnose na opštu prirodu zločina za koje se Karadžić tereti: cilj i metode udruženog zločinačkog poduhvata, stepen koordinacije i saradnje osoba i institucija koje su bile deo tog poduhvata, raširenu i sistematsku prirodu zločina, kao i na ulogu, nameru i znanje optuženog o zločinima.

U 11 tačaka konačne optužnice, Karadžić se tereti za dvostruki genocid 1992. i 1995. godine, progone, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno preseljenje, nezakonit napad na civile i uzimanje više od 200 pripadnika UN za taoce i žive štitove u proleće 1995. godine.

Dostavljanjem operativne optužnice sedam dana pre zakazanog suđenja, kako je u prošlonedeljnoj odluci naložilo Žalbeno veće, otklonjena je i poslednja prepreka za otvaranje procesa bivšem predsedniku Republike Srpske.

Kako trenutno stvari stoje, to suđenje bi mogla da spreči još samo rezolucija Saveta bezbednosti UN koja bi "ratifikovala" navodni sporazum o imunitetu koji je sa Karadžićem, po njegovim tvrdnjama, u julu 1996. godine zaključio američki diplomata Holbruk/Holbrooke. U pismu koje je prošlog petka uputio aktuelnom predsedavajućem Saveta bezbednosti UN, Karadžić traži da se pod hitno usvoji rezolucija će ga izuzeti iz nadležnosti Tribunala, čime će međunarodna zajednica, po njegovim rečima, ispuniti svoj deo obaveza koje je u njeno ime preuzeo Holbruk. U suprotnom će, upozorava Karadžić, biti stvoren presedan koji će onemogućiti zaključivanje budućih sporazuma o rešavanju kriza u Avganistanu, Sudanu, Zimbabveu i Hondurasu – pošto lideri tih zemalja neće uzimati za ozbiljno diplomate s kojima pregovaraju i neće verovati njihovim obećanjima, ukoliko nisu potvrđena rezolucijom Saveta bezbednosti. Za sada iz sedišta UN u Njujorku/New York nema reakcija na Karadžićev najnoviji zahtev.

Dijeljenje sadržaja