Vlasti SR Jugoslavije i Republike Srpske identifikovane kao glavne prepreke u nastojanjima da se, preko Međunarodnog tribunala za ratne zločine, stigne do izmirenja, dobrosusedskih odnosa i stabilizacije u regionu .- Preduslovi za prepuštanje nacionalnim sudovima predmeta optuženih za ratne zločine. BiH traži međunarodnu koaliciju i za poteru za ratnim zločincima na Balkanu


Generalni sekretar UN Kofi Anan/Annan danas je gost u Beloj kući, na konsultacijama sa predsednikom Bušom/Bush i državnim sekretarom Pauelom/Powel oko daljih poteza na poprištu trenutno glavne međunarodne krize - u Avganistanu. Među ostalim, pratećim temama ovog susreta, kako se najavljuje, biće i situacija na Balkanu, ovog puta viđena kroz prizmu Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) - što je bila i tema kojom su se u prošla dva dana uveliko bavili u Njujorku /New York Generalna skupština i Savet bezbednosti svetske organizacije.

Predsedavajući Tribunala Klod Žorda/Claude Jorda i glavni tužilac Karla/Carla del Ponte detaljno su izvestili juče i u ponedeljak o dosadašnjem učinku, glavnim problemima i perspektivama međunarodnog suda za ratne zločine sa prostora bivše Jugoslavije, koji je Savet bezbednosti formirao 1993, u jeku tadašnjeg sukoba u Bosni i Hercegovini. Haški tribunal se, u ovih proteklih osam godina, najviše bavio zločincima iz tog rata u BiH - u okviru svoje delatnosti koja, inače, obuhvata i odgovorne za zločine u Hrvatskoj, na Kosovu, a od nedavno i u Makedoniji - ali je to i dalje ostalo (kako je konstatovano ovih dana u Njujorku) u sferi velikog iščekivanja da se iz faze višegodišnje potere za glavnim okrivljenima pređe u završnicu, kad će se njihovim izvođenjem pred sud i odmeravanjem kazni otvoriti put eliminaciji kolektivne krivice za ratne strahote i obnavljanju poverenja i suživota među narodima u državama nastalim posle raspada bivše SFRJ.

Beograd i Banja Luka su, međutim, i u ovom njujorškom referisanju čelnika Tribunala označeni kao glavne prepreke na tom putu balkanske obnove koji vodi preko Haga. Karla del Ponte je u tom identifikovanju odgovornih za kontinuirano opstruiranje rada haškog suda bila, po običaju, i oštra i konkretna: pozvala je vlasti Republike Srpske da sad, posle izglasavanja zakona o saradnji sa Tribunalom, krenu najzad u poteru za Radovanom Karadžićem i ostalim optuženim koji su im na dohvat ruke, dok je novi politički vrh SR Jugoslavije direktno optužila da samo deklarativno podržava Međunarodni sud za ratne zločine, iza kojeg stoji Savet bezbednosti i kompletna svetska zajednica.

"Slika naše saradnje sa SR Jugoslavijom vrlo je složena i, često, obeshrabrujuća. U saradnji sa premijerom Đinđićem i srpskim vlastima, na republičkom nivou, postigli smo dobre rezultate, kad je reč o hapšenju optuženih i pristupu dokazima. Prebacivanje Slobodana Miloševića u nadležnost Tribunala predstavljalo je prelomni događaj i hrabar korak vlade Srbije. Ali, saradnja na saveznom nivou čini se da je blokirana iz domaćih političkih razloga", referisala je glavni tužilac Savetu bezbednosti, posebno ukazujući tom prilikom na razliku u pristupu tom ključnom problemu u radu Tribunala između dva centra političke moći - inače jedne te iste vladajuće demokratske koalicije u Beogradu. "Umesto nedvosmislene podrške vladi Srbije, umesto da se zauzme jasan stav o saradnji sa Tribunalom, savezne vlasti u Beogradu čine sve što je moguće da zaustave našu i onako limitiranu saradnju sa republičkim vlastima, koje nastoje sa svoje strane da nam što više pomognu".

Poseban odjek u jučerašnjoj analizi rad Tribunala dobila je konkretna optužba glavnog tužioca da (neimenovane) "savezne vlasti" u Beogradu pružaju utočište i obezbeđuju negde u SRJ, preko Vojske Jugoslavije, generala Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta oružanih snaga bosanskih Srba, optuženog za seriju najtežih ratnih zločina u ratu 1992-95.

Predstavnik SRJ u UN Dejan Šahović, sa svoje strane, obavestio je Savet bezbednosti da je zemlja koju on zastupa "svesna svojih međunarodnih obaveza i spremna da ih u potpunosti ispuni", da bi tu tvrdnju dokumentovao primerima koji potvrđuju, kako je rekao, da su jugoslovenska vlada, kao i vlade obe republike, preduzele "više konkretnih mera" kako bi se pojačala saradnja sa Tribunalom. "Transfer Slobodana Miloševića u Hag jedna je od tih mera, koje su priznate kao značajno dostignuće i preokret u tom pogledu. Još jedan broj optuženih iz SRJ prebačen je u Hag, kao i neki optuženi iz regiona koji su se naselili u Jugoslaviji", rekao je Šahović u istupanju koje je među njujorškim posmatračima nezvanično ocenjeno kao "posredno dolivanje vode na vodenicu Karle del Ponte" - imajući u vidu poznate okolnosti, činjenice i raskole koje je na političkoj sceni Srbije izazvalo upravo to "demonstriranje spremnosti na saradnju sa Hagom" putem izručenja Miloševića i nekolicine ostalih optuženih "iz regiona", koji su iz svojih srpskih skrovišta ekspedovani u Holandiju.

U istupanju jugoslovenskog predstavnika - pored konstatacije da saradnja SRJ sa Tribunalom predstavlja proces u kome je u proteklih godinu dana, sa strane Beograda, postignut "značajan napredak" - naglasak je bio i na potrebi da se angažovanjem domaćih sudova iskaže poverenje započetim procesima demokratizacije u regionu, uz istovremeni doprinos ekspeditivnosti i efikasnosti procesa protiv odgovornih za ratne zločine. Ambasadori više zemalja iz sastava Saveta bezbednosti takođe su se oglasili sa tom inicijativom, koju je, kao generalno opredeljenje, označila u svom izlaganju i Karla del Ponte. Na tom terenu, kako je objasnila, već se razmatra ideja za formiranjem u BiH jednog "specijalnog suda, sa međunarodnom komponentom" ili, pak, usmeravanja jednog od postojećih sudova isključivo na problematiku ratnih zločina.

"Ideja o tom nacionalnom forumu, sa međunarodnim tužiocima i sudijama za predmete ratnih zločina, dosad je dobro primljena u Uredu visokog predstavnika i u Predsedništvu BiH. Ako bi se sad počele pripreme, taj specijalni sud u BiH mogao bi uveliko da počne da radi do 2004", obavestila je Del Ponteova Savet bezbednosti. "Međutim, ja nisam spremna da istragu za ratnim zločinima prepustim nacionalnim sudovima, koji deluju na sadašnji način. Predmeti ratnih zločina u regionu su i dalje veoma osetljivi, tako da međunarodna zajednica mora prethodno da promoviše odgovarajuće nacionalne jurisdikcije i pravne institucije. Ujedinjene nacije moraju u tome da igraju značajnu ulogu".

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja