U Generalnoj skupštini UN ukazano na obavezu pune saradnje SRJ, BiH i Hrvatske sa Međunarodnim sudom za ratne zločine. Predsedavajući Tribunala Klod Žorda o inicijativi da se nacionalnim sudovima počnu da prepuštaju slučajevi koji vremenom prestaju da budu prioritetni za Hag


Predsedavajući Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji Klod Žorda/Claude Jorda dobio je punu podršku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u sinoćnjem zahtevu da za svetsku zajednicu ostane jedna od glavnih odrednica u odnosima sa SR Jugoslavijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom stepen njihove saradnje sa Haškim tribunalom. U izveštaju generalnoj asambleji o učinku u proteklom jednonogodišnjem periodu, Žorda je ukazao na ohrabrujući napredak u rešavanju slučajeva koji su već ušli u određenu proceduru pred sudom u Hagu - ali i upozorio na zabrinjavajuće odsustvo "neophodne saradnje" sa vladama u Beogradu i Banja Luci.

Tribunal se reformisao i ubrzao svoj rad u proteklih godinu dana, što nagoveštava, prema Žordinim rečima, da bi negde do 2007. godine mogli da budu završeni, u prvoj instanci, procesi za svih pedesetak optuženih koji su već u zatvoru u Ševeningenu/Sheveningen.

"Međutim, nekoliko političkih i vojnih lidera visokog ranga i dalje je van domašaja Tribunala. Neki od njih žive pod zaštitom u SR Jugoslaviji, a ostali se kriju u Republici Srpskoj", rekao je predsedavajući Međunarodnog tribunala sa govornice Generalne skupštine UN, uz upozorenje da ta situacija u velikoj meri utiče na plan da se pojedini slučajevi optuženih za ratne zločine, koji više nisu prioritetni sa stanovišta Haga, budu vremenom prepušteni sudskim instancama u SRJ i RS. "To bi umnogome olakšalo posao Međunarodnom tribunalu, ali međunarodna zajednica mora da bude sigurna da, sa takvom relokacijom pojedinih slučajeva, optuženi za ratne zločine neće dobiti zaštitu pred sudovima u državama bivše Jugoslavije. Odnosno, da ta suđenja ne budu suđenja samo po imenu".

Predstavnik SR Jugoslavije u UN Dejan Šahović ponovio je - u vezi sa Žordinim upozorenjem - uveravanja koja je nedavno već izneo pred Generalnom skupštinom šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović. "Jugoslavija je svesna svojih obaveza u tom pogledu i rešena je da ih ispuni. To nije lak zadatak i trebalo bi ga razumeti kao proces koji ima svoj završetak", rekao je Šahović, uz ocenu da se jedino kažnjavanjem svih ratnih zločinaca sa prostora bivše Jugoslavije može obnoviti sigurnost, ostvariti pomirenje i doneti stabilnost tom delu Balkana. "U tom kontekstu, smatramo izuzetno važnim da se nacionalnim sudovima ukaže poverenje vođenja većeg broja procesa, koji su pod jurisdikcijom Međunarodnog tribunala. Takav korak bio bi sasvim u skladu sa demokratskim promenama koje su obuhvatile ceo region".

Rasprava na tu istu hašku temu - o dosadašnjim dometima, glavnim problemima i perspektivama Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu - nastavljena je danas u Njujorku istupanjem glavnog tužioca Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti UN.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja