Slobodan Milošević je prošle sedmice prvi put optužen za genocid, ali je to čak devetnaesta do sada podignuta optužnica haškog tužilaštva kojom se zlodela počinjena tokom rata u Bosni i Hercegovini kvalifikuju kao najteži od svih zločina

Dok je Beograd ostao prilično ravnodušan prema najnovijoj, trećoj optužnici protiv Slobodana Miloševića, neki u Banja Luci su je doživeli kao direktnu pretnju opstanku Republike Srpske. Siniša Đorđević, savetnik premijera RS za odnose sa tribunalom je, tako, upozorio da optužnica kojom se Milošević tereti za genocid u Bosni i Hercegovini "dovodi u pitanje postojanje samog srpskog entiteta", jer daje za pravo onima koji tvrde da je RS "čedo genocida."

Ostalo je nejasno zašto egzistenciju srpskog entiteta ugrožava prva optužnica za genocid podignuta protiv "stranca" (bivšeg predsednika Srbije i SRJ), a ne ugrožava je prethodnih 18 optužnica za genocid protiv "domaćih", odnosno lidera i građana RS? Neke od tih optužnica su, čak, "starije" i od same RS, odnosno podignute su pre nego što je novembra 1995. u Dejtonu ozvaničeno njeno postojanje.

Prva optužnica kojom se zločini u Bosni i Hercegovini kvalifikuju kao genocid podignuta je još 13. februara 1995. protiv Željka Mejakića, komandanta logora Omarska, koji je i dalje u begstvu. Potom su, u julu 1995, usledile još četiri optužnice za najteži od svih zločina: protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića (takozvana "opšta optužnica" za genocid u BiH); Duška Sikirice (za zločine u Keratermu) i Gorana Jelisića (logor Luka u Brčkom). A onda su, pet dana pred parafiranje Dejtonskog sporazuma, 16. novembra 1995. Karadžić i Mladić po drugi put optuženi za genocid – za masakr koji su, u julu te godine, snage pod njihovom komandom izvršile u Srebrenici. Sve u svemu, ozvaničenju postojanja Republike Srpske prethodilo je čak sedam optužnica za genocid u Bosni i Hercegovini.

Sledeća optužnica za genocid podignuta je u martu 1997. protiv članova Kriznog štaba opštine Prijedor, odgovornih za uspostavljanje i funkcionisanje logora Omarska, Keraterm i Trnopolje. Optužnica je bila pod pečatom, a imena optuženih su objavljivana nakon hapšenja (Milan Kovačević i Milomir Stakić), ili pošto je optuženi ubijen odupirući se hapšenju (Simo Drljača). Isti je bio slučaj i sa optužnicom za zapovednike Drinskog korpusa VRS koji su novembra 1998. optuženi za genocid u Srebrenici. Komandant Korpusa, general Radislav Krstić je uhapšen u decembru 1998. a zapovednik Bratunačke brigade pukovnik Vidoje Blagojević tek u avgustu ove godine. Na toj je optužnici, pod pečatom, ostalo ime još jednog komandanta brigade iz sastava Drinskog korpusa, koji je za sada nedostupan tribunalu. U međuvremenu je, posebnom optužnicom iz aprila ove godine, za saučesništvo u srebreničkom genocidu optužen i major Dragan Obrenović, bivši načelnik štaba Zvorničke brigade VRS.

Dalje, za genocid u Bosanskoj Krajini optuženi su u martu1999. Radoslav Brđanin i general Momir Talić, koji u pritvoru tribunala čekaju početak suđenja, kao i Stojan Župljanin, koji je još u begstvu. Konačno, za isti su zločin - ali na širem području BiH - marta 2000. optuženi Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić, čije bi suđenje trebalo da počne u prvoj polovini sledeće godine.

Najnovijom, devetnaestom optužnicom za genocid u Bosni i Hercegovini, svi prethodni na taj način kvalifikovani zločini stavljeni su u kontekst "zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji je glavni inspirator i pokretač, po tužiocu, bio Slobodan Milošević. Na tužiocu je, sada, teret dokazivanja da je u tom zločinačkom poduhvatu Milošević učestvovao sa specifičnom genocidnom namerom: da uništi, kao takve, etničke i verske grupe Bošnjaka i Hrvata u nekih dvadesetak opština Bosne i Hercegovine.

Na dosadašnjim suđenjima za genocid tužilaštvo nije imalo mnogo uspeha u dokazivanju takve namere optuženih. Goran Jelisić i Duško Sikirica su oslobođeni optužbe za genocid i osuđeni su na 40 odnosno 15 godina zatvora za dela kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti. Jedini dosadašnji uspeh u dokazivanju takve namere tužilaštvo je imalo na suđenju za masakr u Srebrenici: ubistvo više od 7.000 bošnjačkih muškaraca sudije su kvalifikovale kao genocid i osudile generala Radislava Krstića na 46 godina zatvora. Slučaj, međutim, još nije okončan pošto su se na presudu žalile i odbrana i optužba.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja