Izveštaj glavnog sudije Kloda Žorde Generalnoj skupštini UN o dosadašnjem učinku i budućim zadacima Haškog tribunala. Karla del Ponte traži u utorak pomoć Saveta bezbednosti u obezbeđivanju saradnje Republike Srpske i SR Jugoslavije. Negativni odjeci Koštuničine poruke preko londonskog Tajmsa


Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) formiran je krajem maja 1993. odlukom Saveta bezbednosti, a u svojoj bogatoj istoriji nije imao plodniji period od ovog u proteklih godinu dana. Haški tribunal je ne samo pokrenuo postupak protiv 50 optuženih za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, već se i neopozivo afirmisao kao izuzetno važan činilac u nastojanjima međunarodne zajednice da se utvrđivanjem individualne krivice optuženih za ratne zločine podstakne proces izmirenja i dobrosusedske saradnje država koje su nastale posle raspada bivše SFR Jugoslavije.

U najkraćim crtama, ovako glasi uvodna ocena u izveštaju koji će predsedavajući Međunarodnog tribunala iz Haga Klod Žorda /Claude Jorda podneti danas zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku/New York. U Žordinom izveštaju, kako se najavljuje iz njujorškog sedišta svetske organizacije, biće detaljno predstavljen učinak Tribunala u proteklih godinu dana, sa analizom predviđenih daljih poslova i organizaciono-finansijskih pitanja čije rešavanje je, kako se naglašava, od presudnog značaja za dalje uspešno funkcionisanje ovog organa Saveta bezbednosti.

Glavna debata o dosadašnjem učinku, aktuelnim problemima i glavnim predstojećim zadacima Haškog tribunala vodiće se, međutim, u utorak pre podne na sednici Saveta bezbednosti. Izveštaj o radu u proteklom šestomesečnom periodu podneće Savetu bezbednosti glavni tužilac Tribunala Karla/Carla del Ponte, i u tom istupanju - kako se najavljuje - može se računati i na njenu veoma oštru kritiku vlada u Zagrebu, Banja Luci i Beogradu. Glavni prigovor na račun Hrvatske vezan je za neizručenje Tribunalu optuženog generala Ante Gotovine, dok se protiv Republike Srpske (RS) najavljuje prilično oštra i argumentovana optužba o "antidejtonskim posledicama" šestogodišnjeg izbegavanja da se u ruke pravde predaju Radovan Karadžić, Ratko Mladić i ostali optuženi za koje se osnovano sumnja da se kriju na teritoriji srpskog entiteta u BiH.

Pored RS, u Njujorku se sutra očekuje poziv Karle del Ponte Savetu bezbednosti i na intervenciju protiv Beograda, imajući u vidu činjenicu, kako se navodi, da u proteklih pet meseci - posle izručenja Hagu Slobodana Miloševića - nije napravljen nijedan dalji "značajniji korak" te vrste na putu saradnje SR Jugoslavije sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine. U debati oko tog ključnog pitanja o spremnosti Beograda na traženu punu saradnju sa Hagom, vrlo je izvesno da će posebno mesto dobiti jučerašnja poruka predsednika SRJ Vojislava Koštunice Međunarodnom tribunalu i Savetu bezbednosti - poslata preko londonskog Tajmsa/Times - o odbijanju da se haškim istražiteljima stave na uvid "vojne tajne" o spornim aktivnostima nekadašnje JNA u Hrvatskoj i Bosni i učešća njihovih naslednika iz Vojske Jugoslavije u zbivanjima na Kosovu, do kraja juna 1999. godine.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja