Sa 10 glasova "za" i 3 "protiv", sudije najvišeg svetskog suda odbacile zahtev Beograda i tako još jednom potvrdile svoju nadležnost u slučaju "BiH protiv SRJ". Rasprava o suštini spora - odgovornosti za genocid u BiH - mogla bi da počne krajem ove ili početkom sledeće godine


Medjunarodni sud pravde je danas još jednom potvrdio svoju nadležnost u sporu "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije." Odbijanjem zahteva Beograda za reviziju presude iz jula 1996. kojom je ta nadležnost potvrdjena, konačno je raskrčen pravni teren za otvaranje usmene rasprave o suštini spora, odnosno o tome da li je u Bosni i Hercegovini izvršen genocid i da li je za njega odgovorna SR Jugoslavija. Spor je, pre 10 godina - 20. marta 1993. - pokrenula BiH, optužujući SRJ za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Jugoslovenski zahtev za reviziju zasnivao se na tvrdnji da je SRJ 1. novembra 2000. primljena u UN kao "nova zemlja-članica" i da je tek nakon toga postala članica Statuta Medjunarodnog suda i Konvencije o genocidu. Na raspravi koja je o tom zahtevu vodjena početkom novembra prošle godine, pravni zastupnici jugoslovenske vlade su tvrdili da je to "nova činjenica", koja nije bila poznata u julu 1996. kada je Medjunarodni sud potvrdio svoju nadležnost u slučaju "BiH protiv SRJ." Do te "nove činjenice" SRJ je, naime, verovala da nastavlja medjunarodni politički i pravni kontinuitet bivše SFRJ, a time i njeno članstvo u UN i njene obaveze prema Statutu Medjunarodnog sudu i Konvenciji o genocidu.

Presude Medjunarodnog suda pravde - najviše pravne instance UN koja presudjuje u sporovima izmedju država - su konačne i na njih se ne mogu ulagati žalbe. Moguća je, samo, njihova revizija, pod pet vrlo strogih uslova koji se moraju svi, zajedno, ispuniti. A to je otkriće novih činjenica, od odlučujućeg značaja, koje su bile nepoznate sudu i stranama u trenutku donošenja presude, a njihovo neznanje nije bilo posledica nemara. Poslednji uslov je da se zahtev za reviziju podnese najkasnije šest meseci od otkrića novih činjenica.

U slučaju jugoslovenskog zahteva, Medjunarodni sud je sa 10 glasova za i 3 protiv, presudio da prijem SRJ u UN 1. novembra 2000. nije nikakva "nova činjenica" koja bi mogla da retroaktivno promeni specifičan odnos koji je izmedju 1992. i 2000. SRJ imala prema UN, Statutu Medjunarodnog suda i Konvenciji o genocidu. Pošto je tako utvrdjeno da zahtev SRJ ne zadovoljava prvi uslov za reviziju, Medjunarodni sud se nije ni upuštao u procene ostala četiri uslova. Protiv takve presude izjasnili su se ruski sudija Vereščetin/Vereshchetin, sudija Resek iz Brazila, kao i ad-hoc sudija Dimitrijević iz SR Jugoslavije.

Holandski advokat Van den Bisen, koji u ovom sporu zastupa BiH, je u prvoj reakciji nakon saopštavanja presude izrazio posebno zadovoljstvo što je sud uvažio sve argumente koje su prezentirali pravni zastupnici BiH. Procedura će se nastaviti u narednim mesecima, a rasprava o suštini spora bi, prema procenama Van den Bisena, mogla da počne krajem ove ili početkom sledeće godine.

Jugoslovenski zastupnik Tibor Varadi je ukazao da Medjunarodni sud nije do sada prihvatio ni jedan zahtev za reviziju svojih presuda. "Nadali smo se da bismo mogli da budemo prvi, ali na žalost nismo uspeli i sada nam predstoje pripreme za nastavak spora, odnosno raspravu o njegovoj suštini." (kraj)

Dijeljenje sadržaja