Ako je SRJ bila 8 godina u "zabludi" u pogledu svog međunarodnog statusa onda je za to sama kriva i ne može se sada pozivati na sopstvenu grešku da bi osporila nadležnost Međunarodnog suda - istakli su zastupnici BiH u današnjoj raspravi pred najvišim svetskim sudom u Hagu


Jugoslovenski zahtev za reviziju presude kojom je Međunarodni sud pravde u julu 1996. potvrdio svoju nadležnost u slučaju "Bosna i Hercegovina protiv Jugoslavije", zastupnici BiH su danas opisali kao još jedan pokušaj odugovlačenja postupka i sprečavanja suda da otvori raspravu o suštini spora, odnosno o odgovornosti SRJ za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Ukazujući da će se u martu 2003. navršiti deset godina od kako je spor pokrenut, zastupnici BiH su priznali da je jugoslovenska strana - koristeći se raznim proceduralnim razlozima i političkim pritiscima izvan suda - bila dosta uspešna u tom odugovlačenju.

Zahtev za revizijom zasniva se na tvrdnji o otkriću "novih činjenica" koje ni Jugoslaviji ni sudu nisu bile poznate u vreme donošenja presude o nadležnosti, dakle u julu 1996. "Nova činjenica", kako se tvrdi, je prijem Jugoslavije kao "nove članice UN" 1. novembra 2000. Jugoslovenski zastupnici su juče uveravali sudije najvišeg svetskog suda kako su tek tada u Beogradu shvatili, odnosno "otkrili", da SRJ nije članica UN, pa prema tome ni članica Statuta Međunarodnog suda i Konvencije o genocidu. A do tada, dakle do 1. novembra 2000., su bili "u zabludi" da SRJ sve to jeste... kao međunarodni pravni i politički "naslednik" bivše SFRJ.

Zastupnici BiH u ovom sporu pred Međunarodnim sudom - Sakib Softić iz Sarajeva, Fon van den Bisen/Phon van den Biesen iz Amsterdama i Alen Pele/Alain Pellet iz Pariza - nastojali su danas da ospore te agrumente jugoslovenske strane.

Ako je Jugoslavija punih 8 godina bila "u zabludi" u pogledu svog međunarodnog statusa, ukazali su Van den Bisen i Pele, onda je za to sama kriva i ne može se sada pozivati na sopstvenu grešku da bi osporila nadležnost Međunarodnog suda. Zahtev za prijem u UN koji su, nakon rušenja Miloševićevog režima, 27. oktobra 2000. podnele nove vlasti, nije predstavljao nikakvo "otkriće novih činjenica", već jednostavno promenu političkog stava, na čemu su Beogradu aplaudirali mnogi u međunarodnoj zajednici, uključujući i BiH.

Tom promenom Beograd je napokon prihvatio poziciju koju su u prethodnih 8 godina zastupali Generalna skupština i Savet bezbednosti UN, Evropska unija, Arbitražna komisija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i sve ostale države bivše federacije: da će, naime, neizvesnost svog međunarodnog statusa SRJ razrešiti onog trenutka kada podnese zahtev za prijem u UN, kao što su učinile sve ostale republike. Ukazujući kako je, uprkos takvim sugestijama i pozivima, SRJ "tvrdoglavo" istrajavala na svojim tvrdnjama o "kontinuitetu", zastupnici bosanske strane su isticali da je SRJ "sama stvorila neizvesnost" u pogledu svog međunarodnog statusa, te se danas ne može od toga praviti argument za osporavanje nadležnosti Međunarodnog suda.

Tu nadležnost je SR Jugoslavija, tvrde zastupnici BiH, prihvatila i direktno i prećutno svojim postupcima u proteklih devet i po godina spora sa BiH, a zatim i 1999. kada je i sama pokrenula spor protiv 10 zemalja-članica NATO, pozivajući se takođe na član IX Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Činjenica da je SRJ, prošle godine, stavila rezervu na taj član kojim se prihvata automatska nadležnost Međunarodnog suda u sporovima oko primene Konvencije o genocidu, po mišljenju zastupnika BiH nema nikakvog efekta da slučaj koji je pokrenut punih 8 godina ranije.

Zbog svega toga, zastupnici BiH su danas pozvali Međunarodni sud da odbaci jugoslovenski zahtev, kako bi se konačno raskrčio teren za raspravu o suštini spora: o tome da li je u BiH izvršen genocid i da li je za njega odgovorna SRJ.

Strane u sporu će, sutra i prekosutra, imati po još dva sata za završnu razmenu argumenata o jugoslovenskom zahtevu. (kraj)

Dijeljenje sadržaja