Replikom zastupnika BiH završena rasprava o jugoslovenskom zahtevu za reviziju presude iz jula 1996. kojom je utvrđena nadležnost Međunarodnog suda pravde u sporu "BiH protiv SRJ." Obe strane tvrde da su "zadovoljne" raspravom i da sa "optimizmom" očekuju odluku. Prerano za razgovore o reparaciji


Završnom replikom trojice pravnih zastupnika Bosne i Hercegovine u Hagu je okončana četvorodnevna rasprava o jugoslovenskom zahtevu da Međunarodni sud pravde revidira presudu iz jula 1996. kojom je potvrdio svoju nadležnost u rešavanju spora "BiH protiv SRJ".

Presude Međunarodnog suda pravde su konačne i na njih se ne može ulagati žalba. Može se, međutim, tražiti revizija - ukoliko se naknadno otkriju neke nove i bitne činjenice, koje ni sudu ni stranama u sporu nisu bile poznate u trenutku donošenja presude. Jugoslavija tvrdi da su joj tek sa datumom prijema u UN - 1. novembra 2000. - postale poznate dve "nove činjenice": da do tada nije imala pristup Međunarodnom sudu pravde i da nije bila vezana odredbama Konvencije o genocidu. Jugoslavija priznaje da je prethodnih osam godina bila "u zabludi" i verovala da je, kao država-sukcesor bivše SFRJ, članica UN i potpisnica Statuta Međunarodnog suda i Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. A Međunarodni sud je - upravo na takvoj, pogrešnoj percepciji međunarodnog statusa SRJ, zasnovao presudu čije se revizija sada traži.

U protekla četiri dana zastupnici dveju strana su razmenili mnoštvo učenih argumenata o jurisdikciji, sukcesiji, akcesiji i drugim komplikovanim pravnim pitanjima, od značaja za odluku petnaestorice sudija najvišeg svetskog suda. Zastupnici Bosne i Hercegovine su i danas ukazivali da razlozi za reviziju, na koje se poziva druga strana, ne predstavljaju nikakve "nove činjenice", već se jednostavno radi o "zakasneloj promeni stava" SRJ nakon promene režima u Beogradu, koja ne proizvodi nikakve retroaktivne posledice. Utoliko pre što su na tu promenu stava Jugoslaviju punih osam godina nagovarale sve institucije međunarodne zajednice, ali se ona tvrdoglavo držala koncepta "kontinuiteta" sa bivšom SFRJ.

Na kraju rasprave, pravni zastupnici obe strane su tvrdili da su "zadovoljni". Holanđanin Ven den Bisen/Biesen, koji je izlagao argumente BiH, izjavio je za SENSE da je "veoma zadovoljan" tokom rasprave, kao i da je "uveren da će sudije odbaciti neshvatljiv i neodrživ zahtev druge strane". Uveren je, takođe, da će nakon što zahtev za revizijom bude odbačen, napokon biti otvorena rasprava o "suštini stvari", odnosno o odgovornosti SR Jugoslavije za genocid u Bosni i Hercegovini.

Zadovoljan je, takođe, i zastupnik jugoslovenske strane, Tibor Varadi/Varady, pošto je SRJ, kako nam je rekao, "iz jedne beznadežne pozicije ipak došla u situaciju u kojoj postoji izvesna nada da bi sud mogao prihvatiti argumente za reviziju". Za razliku od Van den Bisena, Varadi se nada da neće doči do rasprave o "suštini stvari", to jest o odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini i eventualno reparaciji, odnosno ratnoj odšteti. S tim u vezi pominje napise u bosansko-hercegovačkim medijima u kojima se spekuliše da bi BiH mogla tražiti odštetu od 100 milijardi (bivših) nemačkih maraka, odnosno 50 milijardi eura, iz čega po njemu proizlazi da bi svaki građanin BiH - "uključujući i Radovana Karadžića" - potraživao od SRJ oko 15.000 eura.

Van den Bisen smatra da je "preuranjeno govoriti o reparaciji", budući da prethodno pred sudom treba dokazati da je u BiH prekršena Konvencije o genocidu, kao i da je SRJ odgovorna za ta kršenja. Tek kada se i ako se to dokaže, dodaje pravni zastupnik BiH, "sud će otvoriti novu proceduru da bi utvrdio visinu odštete koju treba da plati SRJ."

U odlučivanju o jugoslovenskom zahtevu učestvovaće i dvojica ad-hok sudija koje su imenovale strane u sporu: beogradski profesor Vojin Dimitrijević za SRJ i alžirski profesor Ahmed Maju/Mahiou za BiH. (kraj)

Dijeljenje sadržaja