U Međunarodnom sudu pravde u Hagu počela rasprava o jugoslovenskom zahtevu za revizijom presude kojom je najviši svetski sud u julu 1996. potvrdio svoju nadležnost u slučaju "Bosna i Hercegovina protiv SRJ"


SR Jugoslavija je od aprila 1992. do novembra 2000. živela u zabludi da je članica Ujedinjenih nacija, da i za nju važi Statut Međunarodnog suda pravde, kao i da je obavezuje Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. A onda je, 1. novembra 2000., uvidela da je bila u zabludi: primljena u UN kao "nova država-članica" i morala je da - takođe kao "nova država" – pristupa Statutu Međunarodnog suda i Konvenciji o genocidu.

U to su danas petnaestoricu sudija Međunarodnog suda - najviše pravne instance UN koja rešava sporove između država - uveravali trojica "agenata", odnosno zastupnika, SR Jugoslavije. Na tim se "novim činjenicama", naime, zasniva jugoslovenski zahtev za revizijom presude kojom je 11. jula 1996. Međunarodni sud potvrdio svoju nadležnost u sporu "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije." Spor je u martu 1993. pokrenula BiH optužbom da je SRJ prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

"I tekst i kontekst presude od 11. jula 1996." - rekao je na današnjoj raspravi glavni zastupnik SRJ, pravni savetnik Ministarstva inostranih poslova Tibor Varadi - "zasnivaju se na pretpostavci kontinuiteta SRJ sa SFRJ", za koju se naknadno pokazalo da je bila pogrešna. Koncept kontinuiteta je, najpre, izložen u Deklaraciji Skupština Srbije i Crne Gore od 27. aprila 1992. u kojoj se ističe da SRJ nastavlja međunarodni, politički i pravni subjektivitet SFRJ, o čemu je istog dana uručena i nota generalnom sekretaru UN. No to su, tvrdili su danas jugoslovenski zastupnici pred Međunarodnim sudom, bile "opšte političke deklaracije kojima se afirmiše identitet" a ne "instrumenti državne sukcesije i pristupanja međunarodnim ugovorima".

Jugoslovenski zastupnici ne spore da su se bivše vlasti pozivale na kontinuitet SRJ sa SFRJ i insistirale na njemu, ali dodaju kako su to u svetu "jedni osporavali a drugi prihvatali". U zahtevu za reviziju se ukazuju kako su iz sveta stizali "pomešani signali" u pogledu međunarodnog statusa SRJ, koji su tadašnjim vlastima u Beogradu ulivali nadu da bi njihov koncept kontinuiteta mogao da bude prihvaćen i potvrđen. Tako je, pored ostalog, od SRJ traženo da plaća svoju "članarinu" Ujedinjenim nacijama, zastava SFRJ se vijorila pred sedištem UN u Njujorku, a "Jugoslavija" je figurirala na svim zvaničnim listama zemalja-potpisnica međunarodnih ugovora i konvencija.

Prema drugom zastupniku SRJ, Vladimiru Đeriću, presuda Međunarodnog suda iz jula 1996. zasniva se na "pogrešnim pretpostavkama da je SRJ ugovorna strana Statuta Međunarodnog suda i potpisnica Konvencije o genocidu". Jugoslavija u tom trenutku nije bila ni jedno ni drugo, a kada je naknadno u junu 2001. pristupila Konvenciji o genocidu stavila je izričitu rezervu na njen član IX, što znači da ne prihvata automatsku nadležnost Međunarodnog suda u sporovima oko primene te Konvencije. A presuda kojom je u julu 1996. potvrđena nadležnost u slučaju "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije" zasniva se, upravo, na tom članu, odnosno na činjenici da je SFRJ, pristupajući 1948. godine Konvenciji o genocidu, prihvatila automatsku nadležnost Međunarodnog suda u sporovima oko njene primene.

Na ove argumente SRJ sutra će odgovoriti zastupnici Bosne i Hercegovine: Sakib Softić, Holanđanin Van den Bisen/Biesen i Francuz Alen Pele/Alain Pellet. Pre početka današnje rasprave zakletve su položili dvojica ad-hok sudija koje su imenovale strane u sporu: beogradski profesor Vojin Dimitrijević za SRJ i alžirski profesor Ahmed Maju/Mahiou za BiH. (kraj)

Dijeljenje sadržaja