Bivši lider bosanskih Srba zatražio od Veća obavezujući nalog Norveškoj za dostavljanje dokumenata koji, po njemu, potvrđuju da su SAD naoružavale ABiH. Takođe traži potvrdu norveške obaveštajne službe da je za obe eksplozije na Markalama odgovorna Armija BiH a ne VRS


Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je zatražio od predraspravnog veća da uputi obavezujući nalog Norveškoj za dostavljanje niza dokumenta u vezi sa navodnim isporukama oružja na tuzlanskom aerodromu 1995. godine i naporima međunarodne zajednice da sakrije te isporuke. Takođe traži izveštaje norveške obaveštajne službe u vezi sa granatiranjima pijace Markale u Sarajevu.

Pozivajući se na knjigu Keisa Vibsa/Cees Wiebes "Obaveštajni rad i rat u Bosni", Karadžić tvrdi da je pripadnik norveškog bataljona UNPROFOR najpre u večernjim časovima 10. februara 1995. a potom u nekoliko navrata tokom februara i marta te godine prisustvovao isporukama oružja Armiji BiH koje su u skladištu u Tuzli raspakovali dvojica Amerikanaca u civilnoj odeći. U to vreme, ukazuje Karadžić, na snazi je bio embargo na uvoz oružja a nad BiH je bila uspostavljena zona zabrane leta.

Norvežani su, navodi dalje Karadžić, sastavili izveštaje o tim incidentima što je izazvalo zabrinutost kod Ujedinjenih Nacija. Po Karadžiću, norveški oficiri su, "očito nakon intervencije SAD", sastavili nove izveštaje u kojima su informacije bile suprotne prethodno objavljenim. Zvaničnici SAD su, navodi, pretili jednom norveškom oficiru a američki sekretar za odbranu je čak objavio demanti da su SAD učestvovale u isporukama oružja bosanskim Muslimanima u Tuzli.

Britanska stanica Bi-Bi-SI/BBC je, tvrdi Karadžić, sprovela istragu koja je pokazala da su Amerikanci organizovali isporuku oružja i vojne opreme ABiH, a kasnije pokušali to da prikriju. Istraga holandske vlade je, prema Karadžiću, otkrila dokumente o tome da je 14. februara 1995. godine 40 mitraljeza i druge opreme dopremljeno iz Tuzle u Srebrenicu. Oba područja su proglašena zaštićenim zonama iz kojih je ABiH napadala snage bosanskih Srba, navodi Karadžić.

Optuženi se pozvao na knjigu Vibsa i izveštaj holandske vlade i u slučaju granatiranja pijace Markale 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine. Mada su za granatiranje okrivljeni bosanski Srbi, obaveštajne službe brojnih zemalja poput Kanade, Britanije, Danske, Švedske, Norveške, Belgije i Holandije su – tvrdi Karadžić - utvrdile da je za granatiranje odgovorna ABIH čija je namera bila da "prikaže bosanske Srbe u lošem svetlu i obezbedi intervenciju međunarodne zajednice". Zbog toga Karadžić traži da mu se obelodane "svi izveštaji obaveštajnih ili bezbednosnih agencija ili pripadnika norveškog bataljona UN u vezi sa ubistvima na pijaci Markale".

Dijeljenje sadržaja