U završnoj reči tužilac je tražio da se Milanu i Sredoju Lukiću izrekne kazna koja će osigurati da "ostatak života provedu u zatvoru" i da se time pošalje poruka da nema milosti za one koji su u stanju da počine tako teške zločine. Branilac smatra da krivica Milana Lukića nije dokazana izvan razumne sumnje i traži oslobađajuću presudu za svog klijenta. Sutra završna reč odbrane Sredoja Lukića


"Postoji samo jedan greh, a to je krađa. Svi ostali grehovi su varijacije na temu, pa se tako i ubistvo može smatrati krađom života." Ovim citatom iz knjige "Lovac na zmajeve" Haleda Hoseinija tužilac Dermot Grum/Groome je u završnoj reči na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću pozvao sudije da optuženima izreknu kaznu koja će osigurati da "ostatak života provedu u zatvoru", pošto su u junu 1992. godine "ukrali više od 3.000 godina života" višegradskim Muslimanima.

Milan i Sredoje Lukić se terete za dve žive lomače u kojima je spaljeno oko 140 ljudi, kao i za ubistva i zlostavljanja višegradskih Muslimana u leto 1992. godine. Ubistvo je, po Grumu, "krađa života", ne samo žrtve već i njegove porodice i šire zajednice. Ako se sa tog aspekta razmotre zločini o kojima se raspravljalo na suđenju, shvatiće se, ukazao je tužilac, "koliko je neprocenjiv gubitak koji su doživele osobe u Višegradu zbog ponašanja dvojice optuženih i koliko je velika krađa koju su oni počinili".

Tužilac je tražio da se presudom dvojici Lukića "pošalje jasna poruka" svima koji bi "možda pomislili da počine slične zločine i iskoriste ranjive" da će biti uhapšeni i krivično gonjeni, da će imati pravično suđenje i da, ako se ustanovi da su krivi", za njih "neće biti milosti, već će biti kažnjeni nastrožom mogućom kaznom".

Džeson/Jason Alarid, američki branilac Milana Lukića, je u svojoj završnoj reči osporavao iskaze preživelih žrtava i drugih svedoka optužbe, opisujući ih kao "lažove", "ludake", "alkoholičare" ili "histerične" osobe. Osporavao je, takođe, i identifikaciju svog klijenta i dovodio je u pitanje žive lomače u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, budući da, po njemu, nije ustanovljeno da li je uopšte došlo do požara i nije utvrđen identitet žrtava. Prema Alaridu, optužba nije uspela da ospori "neoborive dokaze o alibiju" Milana Lukića, što po njemu znači da "lažu" svi svedoci koji su tvrdili da su optuženog videli na mestima i u vreme zločina za koje se tereti. Tužilaštvo, po Alaridu, nije na pravi način istražilo višegradske zločine i nije izvelo dokaze koji izvan razumne sumnje terete njegovog klijenta, zbog čega bi – smatra branilac – Milana Lukića trebalo osloboditi po svim tačkama optužnice.

Odbrana drugooptuženog Sredoja Lukića će svoju završnu reč izneti sutra posle podne.

Pre završnih reči iskaz je dao poslednji svedok tužilaštva, holandski veštak za rukopise Vil Fahel/Wil Fagel. On je zaključio da je falsifikovan potpis bivšeg komandira višegradske policije Riste Perišića na dokumentu kojim se potvrđuje alibi Milana Lukića u vreme požara u Pionirskoj ulici. Odbrana je u unakrsnom ispitivanju holandskog grafologa sugerisala da se Perišić na različitim dokumentima svesno različito potpisivao, kako bi kasnije mogao da negira autentičnost svojih potpisa i izbegne potencijalnu odgovornost za počinjene zločine. U završnom podnesku odbrane se, inače, navodi da je Milan Lukić optužen kako bi se skrenula pažnja sa "pravih lidera Višegrada 1992. godine" među kojima je i Risto Perišić

Dijeljenje sadržaja