Odbrana generala Vlastimira Đorđevića dokazivala da on kao načelnik javne bezbednosti 1998. i 1999. godine nije imao nikakve nadležnosti nad jedinicama policije na Kosovu, a odgovornost prebacuje na osuđenog generala Sretena Lukića i pokojnog ministra policije Vlajka Stoiljkovića


U nastavku glavnog iskaza Žarka Brakovića na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću tužilac je prezentovao niz zapisnika sa sastanaka Štaba MUP za Kosovo iz 1998. i 1999. godine, tražeći od svedoka da komentariše pojedine navode. Braković je u to vreme redovno prisustvovao sastancima štaba u svojstvu komandanta 124. interventne brigade Posebnih jedinica policije (PJP), a u izjavi haškim istražiteljima iz 2004. godine je naveo da je na Kosovu viđao i tadašnjeg pomoćnika ministra i načelnika Resora javne bezbednosti – optuženog Vlastimira Đorđevića.

Iz predočenih zapisnika se vidi da je osim Đorđevića sastancima često prisustvovao još jedan pomoćnik ministra policije, Obrad Stevanović, a nešto ređe predsednik Srbije Milan Milutinović i ministar policije Vlajko Stoiljković. U tim prilikama se raspravljalo o različitim aktivnostima MUP na Kosovu, uključujući i takozvane zajedničke antiterorističke akcije vojske i policije tokom kojih su, po tužiocu, počinjeni brojni zločini protiv albanskih civila. Na početku unakrsnog ispitivanja Braković je rekao da ne može sa sigurnošću da kaže zašto su Đorđević i Stevanović tako često posećivali pokrajinu, ali pretpostavlja da su želeli da se iz prve ruke informišu o situaciji na terenu.

Pošto je tužilac predočio i nekoliko dokumenata iz kojih se vidi da je optuženi Đorđević raspoređivao odrede PJP na Kosovu, branilac Veljko Đurđić je nastojao da dokaže da to nije bilo u njegovoj nadležnosti... bar ne na papiru. U tu svrhu je predočio rešenje ministra Stoiljkovića o obrazovanju Štaba MUP za Kosovo od 16. juna 1998. godine u kojem se navodi da je to telo nadležno za delovanje svih policijskih jedinica u pokrajini, a da je za svoj rad odgovorno samo njemu lično. Pomenutim rešenjem se van snage stavlja Đorđevićevo naređenje iz maja 1998. godine kojim je Štab MUP stavljen u nadležnost Resora javne bezbednosti. General Braković se nije suprotstavljao braniočevim sugestijama, uglavnom odgovarajući rečima: "Tako piše".

Sreten Lukić i Vlajko Stoiljković su, inače, bili optuženi za iste zločine kao Đorđević. Lukić je zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja albanskih civila iz pokrajine u februaru ove godine osuđen na 22 godine zatvora, a Stoiljković je 2002. godine izvršio samoubistvo u Beogradu.

Unakrsno ispitivanja Žarka Brakovića se nastavlja u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja