Istraživač Hjuman rajts voča Fred Abrahams tvrdi da je njegova organizacija 1998. i 1999. godine na adrese raznih institucija srpskih vlasti, uključujući i MUP čiji je visoki zvaničnik bio optuženi Vlastimir Đorđević, poslala brojne izveštaje o zločinima nad kosovskim Albancima, ali da reakcije nije bilo... osim povremenih izjava da se radilo o obračunu sa teroristima


Istraživač nevladine organizacije Hjuman rajts voč/Human Rights Watch (HRW) Fred Abrahams tvrdi da je njegova organizacija u više navrata pre početka NATO bombardovanja upozorila srpske i jugoslovenske vlasti da vojska i policija čine zločine na Kosovu. U današnjem iskazu na suđenju bivšem načelniku javne bezbednosti srpske policije Vlastimiru Đorđeviću opisao je niz incidenata koje su on i njegove kolege zabeležile u izveštajima sa terena, a koje je HRW potom prosledio na adrese raznih institucija vlasti, među kojima su, tvrdi, bili ministar policije Vlajko Stoiljković i drugi čelnici MUP Srbije.

Abrahams kaže da su prve informacije o zločinima do istraživača HRW stigle još u proleće 1998. godine. Radilo se o incidentima u području Drenice gde je ubijeno na desetine civila, pre svega u selu Prekaze u kojem je pored komandanta OVK Adema Jašarija ubijeno i 58 članova njegove porodice. Odgovor vlasti na izveštaj HRW pod naslovom "Nedelja terora u Drenici" je, tvrdi svedok, bio da se radilo o legitimnoj borbi vojske i policije protiv terorista.

Novi veliki incident za koji su istraživači HRW saznali dogodio se 28. septembra 1998. godine u selu Gornje Obrinje. Abrahams i jedan njegov kolega su istog dana otišli u selo i tamo videli desetak leševa, među kojima je bilo dvoje dece, troje staraca i pet žena. Neki od njih su, kaže, imali prostrelne rane u glavi, a jedan stariji Albanac je bio preklan. Svedok je na licu mesta snimio i nekoliko fotografija koje su danas prikazane u sudnici i uvedene u dokaze. Osim ubistava, u izveštajima HRW su navedeni brojni incidenti spaljivanja albanskih kuća i uništavanja džamija. Mada su o svemu obaveštene, srpske vlasti, tvrdi, nisu ni pokušale da objasne učešće vojske i policije u pomenutim incidentima.

Neposredno pred početak NATO bombardovanja u martu 1999. godine, Abrahams i drugi istraživači kršenja ljudskih prava su se povukli sa Kosova, ali misija HRW nije time bila završena. Oni su raspoređeni na graničnim prelazima i kampovima u Makedoniji i Albaniji gde su uzimali izjave od kosovskih izbeglica. Svedok kaže da su oni uglavnom govorili da su proterani iz svojih domova tako što bi srpski vojnici i policajci opkolili sela, potom ušli u njih i ženama i deci naredili da krenu ka granici, a muškarce zadržali radi pretresa i ispitivanja. Naročito uznemirujuće je, kaže, bilo to što su u nekim slučajevima izbeglice govorile da su zarobljeni muškarci pobijeni. Prisetio se slučajeva ubistava u đakovičkim selima Bela Crkva i Meja gde je, prema izjavama očevidaca, streljano više stotina albanskih muškaraca.

Pre početka Abrahamsovog iskaza, odbrana Vlastimira Đorđevića se suprotstavila uvođenju u dokaze izveštaja HRW, zbog svedokove navodne pristrasnosti, ali i zbog toga što je navode o zločinima beležio na osnovu dokaza iz druge ruke a ne kao očevidac. Sudije će odluku po tom pitanju doneti nakon što saslušaju Abrahamsovo svedočenje.

Dijeljenje sadržaja