Optužba na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi iskazom bivšeg veziste u Drugom bataljonu Zvorničke brigade pobijala dokaze odbrane o nepostojanju telegrama iz Zvorničke brigade, kojim je, kako tvrdi tužilaštvo, u julu 1995. naređeno streljanje oko 500 Bošnjaka zarobljenih nakon pada enklave


U nastavku pobijanja dokaza odbrane na suđenju oficirima RS optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, tužilaštvo je svedočenjem Dragana Stevanovića, bivšeg komandira veze u Drugom bataljonu Zvorničke brigade, nastojalo da potkrepi iskaz Sreće Aćimovića, nekadašnjeg komandanta tog bataljona. On je u dokaznom postupku optužbe svedočio da mu je 14. jula 1995. iz komande brigade naređeno da izdvoji četu vojnika za streljanje Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice i zatvorenih u školu u selu Ročević.

Naređenje iz komande brigade je, prema Aćimoviću, stiglo šifrovanim telegramom u noći između 14. i 15. jula 1995. godine, ali ga je on odbio uzvrativši telegramom komandi. Nakon toga ga je, tvrdi, telefonom pozvao Drago Nikolić načelnik bezbednosti Zvorničke brigade i insistirao da izvrši naređenje i izdvoji vojnike za streljački vod.

Nikolićeva odbrana osporava postojanje ovog telegrama i tokom svog dokaznog postupka je izvela trojicu bivših pripadnika Drugog bataljona koji su svedočili da nikada nisu "ni čuli ni videli" bilo kakav telegram takve sadržine. Nikolićev branilac Burgon/Bourgone je u unakrsnom ispitivanju predočio bivšem vezisti te njihove tvrdnje, ali je Stevanović ostao pri svom iskazu da je jedne večeri "pre 13. jula 1995." pozvan u komandu bataljona kako bi dešifrovao telegram koji je stigao iz Zvorničke brigade.

Stevanović takođe tvrdi da nije uspeo da dešifruje telegram jer "nije imao šifrarnik" i zato ne zna šta je u telegramu pisalo. Kaže takođe da mu je Aćimović, po dolasku u komandu, pokazao šifrarnik okačen na zidu, ali mu je zatim naredio da se vrati u centar veze, te Stevanović nije imao prilike da ga koristi.

Branilac je svedoku takođe predočio i Aćimovićevu tvrdnju da je telegram stigao "u noći između 14. i 15. jula" te da je po njegovom dolasku u komandu "već bio dešifrovan". Suočen s ovim iskazom Stevanović je prihvatio sugestiju branioca da se verovatno radilo o "nekom drugom telegramu" koji on, kako tvrdi, nije ni video, jer je od 14. jula do 16. jula 1995. bio angažovan na terenu.

Do okončanja replike, odnosno pobijanja dokaza odbrane, tužilaštvo namerava da izvede još jednog ili dva svedoka čiji će iskazi biti saslušani nakon uskršnje sudske pauze. Suđenje "Srebreničkoj sedmorki" biće nastavljeno 21. aprila iskazom Momira Nikolića, bivšeg oficira bezbednosti Zvorničke brigade, koji će se u Hagu pojaviti kao svedok Pretresnog veća. Nikolić trenutno u Finskoj izdržava kaznu od 20 godina zatvora, na koju je osuđen nakon što je priznao krivicu za srebreničke zločine. Završne reči strana okvirno su zakazane za 20. juli, odnosno poslednju radnu sedmicu Tribunala pre letnje sudske pauze.

Dijeljenje sadržaja