Profesor Radmilo Marojević je kao odbrane Vinka Pandurevića izvršio jezičku analizu dva borbena izveštaja bivšeg komandanta Zvorničke brigade i izložio svoju, ne baš originalnu, teoriju o tome kako je u julu 1995. u Srebrenici "Srbima postavljena zamka da počine genocid"


Dokazni postupak odbrane na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi zaključen je iskazom Radmila Marojevića, profesora slavistike i nekadašnjeg dekana Filološkog fakulteta u Beogradu, kojeg je odbrana Vinka Pandurevića izvela kao svog eksperta za jezik.

Branioci bivšeg komandanta Zvorničke brigade VRS naručili su od beogradskog profesora jezičku analizu Pandurevićevih borbenih izveštaja od 15. i 16. jula 1995. godine kako bi razjasnili dileme oko delova koje odbrana i optužba različito tumače. Umesto razjašnjenja značenja termina "pustiti" (ratne zarobljenike) i "obezbediti teren" (u okviru asanacije), svedočenje profesora Marojevića je ponudilo je specifičnu, mada ne i sasvim originalnu, teoriju o tome šta se i zašto dogodilo u Srebrenici u julu 1995. godine.

Mada je priznao da o događajima u Srebrenici u leto 1995. godine "vrlo malo zna", ekspert odbrane je rekao da "zato vrlo dobro zna šta je novi svetski poredak" i kakav su "scenario" za Srebrenicu '95. godine pripremili tadašnji američki predsednik Klinton/Clinton i lider bosanskih Muslimana Izetbegović. Srbima je, tvrdi on, "postavljena zamka da počine genocid", pa je otuda, po njegovom mišljenju čudno kako se i Klinton nije našao na optuženičkoj klupi kao saučesnik.

Novi svetski poredak je, smatra jezički ekspert, "izmislio i naziv Bošnjaci" za narod u BiH koji je, po njemu, "jedan isti srpski narod" ali različitih vera - pravoslavne, katoličke i islamske – i koji govori istim srpskim jezikom "ekavskog ili ijekavskog izgovora". Profesor Marojević je takođe objasnio da je rad na ovoj ekspertizi prihvatio kako bi odbranio i srpski jezik kome se, kako je rekao, takođe sudi u Hagu.

Branilac Ljubiše Beare jedini je među zastupnicima preostale šestorice optuženih koji je unakrsno ispitivao Pandurevićevog eksperta. Saopštio mu je na početku da se ne slaže "s njegovim političkim stavovima, izrečenim tokom svedočenja" i ukazao na njegovo članstvo u Šešeljevoj Srpskoj radikalnoj stranci, što Marojević nije poricao. Nije takođe osporavao ni da je 1998. godine kada je, na Šešeljevu inicijativu postao dekan Filološkog fakulteta, davao otkaze profesorima koji su se protivili primeni novog Miloševićevog zakona o Univerzitetu.

Bearin branilac je na kraju osporavao valjanost Marojevićevog izveštaja ocenjujući da beogradski profesor nije dovoljno kompetentan budući da u veštačenju nema nikakvo iskustvo. Tužilac se nadovezao sa samo jednim pitanjem i njegovo unakrsno ispitivanje je završeno čim je od veštaka odbrane dobio odgovor da pri izradi svoje ekspertize nije uzimao u obzir nijedno svedočenje, pa ni i iskaz osuđenog generala Krstića i vojnog eksperta njegove odbrane Radovana Radinovića.

Tužilaštvo je podnelo zahtev za repliku, odnosno pobijanje dokaza odbrane, o čemu će Veće, kako je najavilo, odlučiti u najkraćem roku.

Dijeljenje sadržaja