U unakrsnom ispitivanju Momira Nikolića, branioci Vujadina Popovića i Ljubiše Beare osporavaju kredibilitet svedoka, ukazujući da je Nikolić 2003. godine u pregovorima o priznanju krivice prihvatio odgovornost i za zločine koje nije počinio a da sada to pokušava da opravda novim neistinama. Nikolić odbija te optužbe i ostaje pri ranije datim opisima uloge Popovića i Beare u srebreničkim zločinima


Trećeg dana svedočenja na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, nekadašnji načelnik bezbednosti Bratunačke brigade Momir Nikolić je ponovio spremnost da otvoreno govori o svojoj krivici ali i o krivici drugih jer, kako je objasnio "ne želi da umanjuje svoju odgovornost ali ni da na leđima nosi odgovornost koja mu ne pripada". Nikolić je nakon priznanja krivice za srebreničke zločine osuđen na 20 godina zatvora i u Hag je na poziv sudija došao iz Finske, u kojoj izdržava kaznu.

Branilac Vujadina Popovića, bivšeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa, je u današnjem nastavku unakrsnog ispitivanja ukazao da je tužilac odustao od prvobitne namere da Nikolića pozove kao svog svedoka. Citirao je deo obrazloženja te odluke u kojem se navodi da je Nikolić "postao neprijateljski nastrojen prema tezama tužilaštva" i da je tokom pripremnog razgovora izneo podatke koje se "ne mogu smatrati kredibilnim".

Nikolić je negirao da "ikada bio neprijateljski nastrojen prema tužilaštvu", tvrdeći da je, naprotiv, uvek nastojao da bude kooperativan. Dodao je da se nije slagao sa pojedinim formulacijama iz izjave o činjenicama koju je potpisao 2003. godine i da je to pokušao da ispravi u dodatnoj izjavi iz aprila ove godine. Za sporne formulacije iz prve izjave Nikolić optužuje svoje tadašnje branioce, Veselina Londrovića i Stefana Kirša/Kirsch, tvrdeći da nisu na adekvatan način formulisali ono što je on tada priznao.

Na svoje bivše advokate Nikolić prebacuje odgovornost i za "nesporazum" u pregovorima sa tužiocem koji je prethodio zaključenju sporazuma o krivici. Tada je, naime, priznao i dela koja nije počinio kao što su naredbe za ubistva zarobljenih Muslimana na livadi kod Sandića i u skladištu u Kravici.

Nikolić je objasnio da je lažno priznanje bilo posledica njegovog revolta i straha da bi sporazum sa tužilaštvom mogao da propadne. Njegovi branioci su ga, tvrdi, loše savetovali pa je "ogroman pritisak koji je osećao zbog stravičnih stvari o kojima govori i koje priznaje" učinio da prihvati odgovornost i za ono što nije učinio. Tvrdi, međutim, da je već sledećeg dana povukao ta priznanja i izvinio se tužiocu.

Na istu temu se vratio i branilac Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS, koji je prema Nikolićevoj izjavi iz 2003. godine naredio da se zarobljeni Muslimani iz Bratunca prebace na teritoriju Zvornika i tamo pogube. Bearin branilac je optužio Nikolića da je lagao ne samo 2003. već da laže i sada, pokušavajući da opravda svoje lažno priznanje. Nikolić je to negirao ponovo ukazujući na neadekvatne savete tadašnjih branilaca i neprecizne formulacije iz izjave o činjenicama. Negirao je takođe sugestiju Bearinog branioca da su, bilo tužilaštvo, bilo branioci, na njega vršili pritisak da se potvrdno izjasni o krivici.

Bearin branilac sutra nastavlja unakrsno ispitivanje Momira Nikolića.

Dijeljenje sadržaja