Prema londonskom "Dejli telegrafu", emisari jugoslovenskog predsednika kontaktirali jednog od najpoznatijih britanskih advokata, "za slučaj" da Miloševiću zatreba branilac pred haškim Tribunalom

Da li je, nakon Željka Ražnatovića Arkana, i predsednik Slobodan Milošević počeo da, za "zlu ne trebalo", traži advokate koji bi ga mogli zastupati pred Haškim tribunalom? Prema londonskom "Dejli telegrafu"/Daily Telegraph, emisari jugoslovenskog predsednika stupili su u kontakt sa Vilijamom Klegom/William Clegg, jednim od najpoznatijih britanskih advokata-krivičara, koji je, prema istom izvoru, pristao da, bude li trebalo, brani Miloševića u Hagu. Pozivajući se na pravničke krugove u Londonu, "Dejli telegraf" navodi da advokat Kleg "nema nikakvih sumnji da je kontakt bio istinski", odnosno da su emisari delovali po nalogu jugoslovenskog predsednika. Vilijam Kleg je, inače, član najuglednije britanske advokatske komore i nosi titulu QC - "Queens Counsel" ili "Kraljičin advokat."

Kleg je pred britanskim sudovima sa uspehom branio optužene u više veoma poznatih kriminalnih slučajeva, najčešće ubistava, a u Hagu je bio član branilačkog tima Duška Tadića, u poslednjoj fazi žalbenog postupka. Taj slučaj, međutim, nije bio uspešan za odbranu: Žalbeno veće Tribunala je ne samo odbacilo Tadićevu žalbu, već je tačkama za koje je on već proglašen krivim i osuđen na 20 godina zatvora - dodalo još devet novih, što bi moglo dovesti do pooštrenja kazne, u nastavku postupka zakazanom za kraj avgusta.

Predstavnik za štampu haškog tužilaštva, Pol Rizli/Paul Risley, izjavio je danas za SENSE da, barem koliko je njemu poznato, "gospodin Kleg nije do sada, u svojstvu koje mu pripisuje britanski dnevnik, kontaktirao nikog iz Ureda tužioca." Nakon što je optužnica podignuta, objašnjava Rizli, u tim bi kontaktima moglo da bude reči samo o uslovima predaje optuženog, tj. predsednika Miloševića. Međutim, ukoliko nakon predaje - u tzv. prvom pojavljivanju pred sudijama - optuženi tj. predsednik Milošević prizna krivicu i pristane da sarađuje sa istražiteljima, otvorila bi se, po Rizliju, mogućnost da tužilac predloži ublažavanje kazne. Konačnu reč o tome bi, međutim, imale sudije, koje mogu - ali ne moraju - da prihvate predlog tužioca.

Ukoliko je zaista pristao da - bude li potrebno - u Hagu zastupa predsednika Miloševića, britanski advokat bi, po svemu sudeći, trebalo da se priprema ne samo za odbranu od optužbi za zločin protiv čovečnosti i kršenja ratnih zakona ili običaja, već i za najtežu moguću optužbu: za genocid. U intervjuu koji objavljuje današnji briselski "Soar"/Le Soir, glavni tužilac Luiz Arbur/Louise Arbour je dosad najizričitije nagovestila mogućnost takvog proširenja optužnice protiv predsednika Miloševića i četvorice njegovih saradnika.

Arbur, naime, otkriva da su - u trenutku podizanja prve optužnice (objavljene 27. maja) - gotovo svi članovi njenog tima u "slučaju Milošević" ocenili da nema osnova za optužbu za genocid - što podrazumeva dokazivanje namere da se u celosti ili delimično uništi neka etnička, rasna ili verska grupa. No, to je, ukazuje Arbur, bilo pre nego što su haški istražitelji imali pristup mestu zločina, tj. Kosovu. Ono što je do sada otkriveno na terenu, a posebno rasprostranjenost i metodičnost masovnih pogubljenja - kaže Arbur -"prisiljava tužilaštvo da preispita taj dosije" i utvrdi ima li mesta za novu pravnu kvalifikaciju kosovskih zločina.

Logično je očekivati da će Arbur nastojati da lično kompletira "dosije Milošević", te bi se eventualno proširenje optužnice moglo očekivati pre 15. septembra, kada haški tužilac prelazi na novu dužnost sudije Vrhovnog suda Kanade.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja