Sudjenje Slobodanu Miloševiću je, nakon dvonedeljne pauze zbog bolesti optuženog, nastavljeno svedočenjem Petra Kriste, bivšeg hrvatskog ministra i učesnika u pregovorima sa JNA tokom "dubrovačke kampanje" krajem 1991.


Da se "JNA ne bi osramotila pred srpskom i crnogorskom javnošću", admiral Miodrag Jokić je početkom decembra 1991., na pregovorima u Cavtatu, predstavnicima hrvatske vlade predložio "lažno povlačenje" hrvatskih snaga iz Dubrovnika. Ponudio je, naime, da se te snage "formalno razoružaju i povuku" pred televizijskim kamerama, a da se onda zaobilaznim putem vrate u Dubrovnik.

O tome je danas, u nastavku sudjenja Slobodanu Miloševiću nakon dvonedeljnog prekida zbog bolesti optuženog, svedočio Petar Kriste, bivši ministar, najpre odbrane, a potom trgovine, u hrvatskoj vladi i jedan od učesnika na pregovorima u Cavtatu.

Pregovori su, svedočio je Kriste, počeli zahtevom admirala Jokića, tadašnjeg komandanta Devetog Vojno pomorskog sektora JRM, da Dubrovnik napusti "15.000 ustaša i plaćenika". Hrvatski predstavnici su, na to, odgovorili da u Dubrovniku "nema 15.000 već 5.000 dobro naoružanih ljudi koji su spremni da brane svoj grad". A zapravo, tvrdi svedok, u tom je trenutku u gradu bilo najviše do 500 lako naoružanih branilaca, što hrvatski pregovarači nisu hteli da otkriju protivničkoj strani koja bi, da je to znala, "ušetala u grad".

Admiral Jokić se nije dao zaplašiti udesetostručenim brojem branilaca Dubrovnika pa je trojicu hrvatskih ministara koji su učestvovali u pregovorima pitao da li oni misle da JNA "nema dovoljno snaga da zauzme grad uprkos 5.000 branilaca?" Hrvatska strana je, svedočio je danas Kriste, odgovorila da JNA "može da osvoji grad, ali bi morala da ga razori što bi izazvalo žestoku medjunarodnu reakciju i morala bi da osvaja ulicu po ulicu, pri čemu bi pretrpela teške gubitke".

Nakon toga je admiral Jokić, tvrdi svedok, predložio već opisano "lažno povlačenje", kako bi se "spasio obraz JNA". Hrvatska strana je i to odbila ali su pregovori, ipak, završeni načelnim sporazumom da se omogući popravka električnih i vodovodnih instalacija i ublaži režim plovidbe u vodama oko Dubrovnika.

Admiral Jokić je rekao da mora još da se konsultuje i da će sporazum potpisati sledećeg dana. Umesto toga, u zoru sledećeg dana - 6. decembra 1991. - počelo je najžešće granatiranje, u kojem je poginulo 19 a ranjeno više od 60 civila i razoreno mnogo kuća u dobrovačkomStarom gradu.

Petar Kriste kaže da je tog dana tri puta telefonom razgovarao sa admiralom Jokićem. U prva dva razgovora Jokić je negirao granatiranje, a u trećem je priznao, rekao da žali i tvrdio da se to dogodilo mimo njegove volje. Kriste, medjutim, ne veruje da je napad takvih razmera mogao da bude izveden bez znanja komandanta dubrovačke operacije.

Svedok kaže da ga je admiral Jokić sledećeg dana obavestio da je tadašnji ministar odbrane SFRJ, general Veljko Kadijević, naredio da se sprovede istraga o tome kako je došlo do granatiranja Dubrovnika 6. decembra 1991. Kriste ne zna da li je istraga sprovedena i, ako jeste, kakvi su bili njeni rezultati. Koliko je njemu poznato, rekao je, niko nije optužen ili kažnjen za ubistva dubrovačkih civila i razaranje Starog grada. (kraj)

Dijeljenje sadržaja